Парох которски, протојереј Немања Кривокапић са свештенством, уз причешће бројних вјерника и пјевање хора Српског пјевачког друштва Јединство, служио је јуче, на Крстовдан Свету литургију у цркви Светог Николе у которском Старом граду.
„Свако наше сјећање на крст, уствари је сјећање на страдање Господа Исуса Христа на крсту. Као што постимо сриједу и петак , тако постимо и на данашњи дан и због тога смо на данашњој литургији читали одломак из Светог Јеванђеqа гдје се говори о страдању Господа Исуса Христа“, казао је о. Кривокапић.
Говорећи о крсту као симболу хришћанства, јер је њему страдао Исус Христос, истиче и значај Његовог Васкрсења и побједе над смрћу.
„Крст је постао симбол хришћана од момента страдања, односно васкрсења Христа, јер је тиме побијеђена смрт и дата могућност нама људима да будемо спасени. Крст је и јединствени начин живота сваког хришћанина. То је онај начин на који живи прави хришћанин. Христос је рекао: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, нека узме крст свој и нека крене за мном“. Тиме је и наговијестио да бити хришћанин није уопште лако и да бити хришћанин значи бити спреман на страдање. Не само на ово страдање које су претрпјели први хришћани у прва три вијека и уопште хришћани током историје, већ на њихов живот који је непрестана борба са страстима, са оним што није добро. Непрестана борба да се задобије Царство Божије. То је живот хришћана. Непрестана тежња ка Богу, ка небу, ка Царству Божијем, одрицање себе од онога што је лоше у нама, а окретање према другим људима, према ближњима“, казао је о. Кривокапић.
Зато је, наставља даље, једноставни знак састављен од хоризонтале и вертикале, уствари симбол живота сваког хришћанина.
„Оно непрестано гледање према горе, ка небесима, према Богу, али које је немогуће без хоризонтале, тј. окретања нашега према ближњима и другим људима према којима морамо да покажемо љубав да би показали љубав према Богу. Томе крсту клањамо се данас и Васкрсење Христово појемо и славимо, амин“, поручио је отац Немања Кривокапић.
Подсјетио је претходно на почетак прославе Воздвижења Часнога крста, односно на дан када је у 4. вијеку, за вријеме цара Константина и његове мајке царице Јелене, пронађен Часни крст а затим „свечано уздигнут на свечано мјесто“.
„Крст значајан за хришћане, на којем је Исус разапет на Голготи – брду изнад Јерусалима, није тада и сачуван. За цара Константина и за његову мајку је било важно да пронађу крст. Након тога су га на свечани начи уздигли и од тада се свечано и прославља“, казао је о. Кривокапић, подсјетивши да је тек у 4. вијеку дата слобода хришћанима да могу слободно да исповиједају своју вјеру и да граде цркве.
_(1)_(1)_(1)_(1)_(1).jpg)
.jpg)
