У петак, 25. септембра 2020. године, када наша света Црква прославља светог свештеномученика Автонома и Оданије Рођења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Крагујевцу.
Епископу су саслуживали протојереј Драган Брашанац и ђакон Урош Костић. За певницом је појао протојереј Драгослав Милован, а чтецирао је г. Владан Степовић. Владика Јован је, поводом Оданија празника Рођења Пресвете Богородице, говорио о великој улози коју Богомајка има у домостроју спасења људског:
“Данашње богослужење наша света Црква је посветила, како ми то црквеним језиком кажемо, Оданију празника Мале Госпојине. И ви, браћо и сестре, чујете када сте на богослужењу, да у православној Цркви нема ниједног богослужења где се не спомиње Пресвета Богородица. С пуним разлогом Црква се стално молитвено обраћа Пресветој Богородици, јер огромна је улога Пресвете Богородице у домостроју, у плану, спасења рода људскога. Зато свети оци кажу да све што је Господ чинио, чинио је преко Мајке Своје - Пресвете Богородице.
Празник Рођења Пресвете Богородице важан је, јер без Њеног рођења не би било ни Христовог рођења. Она је сва била од детињства посвећена Богу и њено служење је сво било усмерено Богу. Зато је Она заиста стекла ту најважнију хришћанску врлину - врлину смирења. И зато, када је анђео Гаврило дошао да јој јави ту радосну вест, да ће Она бити та Која ће родити Спаситеља света, она је у свом смирењу одговорила архангелу: “Нека ми буде по речи твојој”. И заиста, браћо и сестре, све бива по речи Божијој, а реч Божија је сила, снага, стваралаштво. Све бива по речи Божијој и зато, опет понављам, Њено рођење је чудесно јер да није било Њеног рођења не би било ни Христовог рођења.
Сав значај овог празника Мале Госпојине, сажет је у овом дивном тропару који смо ових дана певали, а и данас смо га чули, а он гласи: “Твоје рођење Богородице Дјево, објави радост целој васељени, јер из Тебе засија сунце правде Христос Бог наш, Који разруши прародитељску клетву, даде благослов, и уништивши смрт дарова нам живот вечни”. Ако хоћете, сва теологија, сво богословље је управо у речима овога тропара.
Дакле, Пресвета Богородица је увела Господа Христа, браћо и сестре, у овај свет, Који је уништио смрт и нама даровао живот вечни. Ето, само о томе да размишљамо, о улози Пресвете Богородице о нашем спасењу, па би заиста било доста. За Пресвету Богородицу свети оци кажу да је Она та благодатна Марија, та благословена међу женама, да је Она Храм Духа Светога, Олтар Бога живога, Трпеза Хлеба небескога, Кивот светиње Божије, Слава рода људскога, Похвала рода женског, Источник девства и чистоте. Да, браћо и сестре, Она је Храм Духа Светога, Њена утроба носила је Христа, а у ствари Христос је носио Њу. Она је та нова Ева, која је родила Спаситеља света, за разлику од оне старе Еве која је погрешила заједно са Адамом; а Христос је опет тај нови Адам, тај нови Спаситељ света.
У празнику Рођења Пресвете Богородице, по речима светог оца Јустина Ћелијског, сажети су сви празници и Божић и Васкрс и Спасовдан. Зато кроз празнике Цркве смо сви позвани да будемо учесници те тајне спасења. Зато треба да се молимо Пресветој Богородици, јер смо видели колика је Њена улога у спасењу рода људскога, да нас Она води и руководи, и све наше трудове и напоре да Она усмери ка ономе што је за нас најважније и најсветије, а то је да задобијемо живот вечни, да задобијемо Царство небеско. Нека би Мајка Божија дала да љубав Божија превлада у срцима нашим, у домовима нашим, браћо и сестре.
Нека би Мајка Божија била свима путоказ у животу, а Она јесте путоказ кроз све врлине хришћанске, и Она нас својим животом учи молитви, послушности, стрпљењу и неизмерној љубави према Богу, а то нам је у данашње време најпотребније. Зато нам требају Њене молитве и Њено заступништво пред Богом. Зато, браћо и сестре, и сада и увек и стално, молимо се том најкраћом молитвом коју је Црква прописала, а то је она кратка, али веома сажета молитва: “Пресвета Богородице, спаси нас”.
Ми се, браћо и сестре само молимо и говоримо да нас Господ спасе и Пресвета Богородица да нас спасе, а свим другим светитељима се молимо да се они моле за нас да будемо спасени. И зато, нема већег имена од имена Христовога, јер се именом Христовим спасавасмо, а одмах иза имена Христовог стоји име Пресвете Богородице. Она је Мајка, а мајка воли и своју послушну и непослушну децу. У крило Мајке Божије може да се смести цео свет. Зато будимо на Њеном крилу, будимо под Њеном заштитом, па ће се Она молити, а и ми да се молимо Њој”.
Извор: Епархија шумадијска
.png)
