Патријарх Димитрије (Павловић; Пожаревац, 28. октобар 1846 - Београд, 6. април 1930) био је 39. патријарх Српске православне цркве, у периоду од 1920. до 1930. али и први српски патријарх обновљене Патријаршије, некадашње Пећке патријаршије која је укинута 1766. године. Пре ступања на ову дужност био је београдски митропилит од 1905. до 1920. године. За време Првог светског рата прошао је сва страдања са својим народом и војском, прешао Албанију и стигао на Крф.
После завршетка Првог светског рата и стварањем краљевине Срба, Хрвата и Словенаца све српске епархије су се нашле у овој држави. Нова државна власт дала је сагласност и Српска црква се обратила Цариградској патријаршији као мајци цркви и упознала је са новим околностима у којима се нашла са жељом да се Патријаршија обнови. Цариградска патријаршија је то одобрила, издајући одговарајући Томос. Први српски патријарх обновљене Патријаршије био је миторполит Србије Димитрије.
О животу, делу и времену првог српског Патријарха обновљене Патријаршије, а 39. по реду у историји Српске православне цркве, патријарху Димитрију (Павловићу) говори протојереј-ставрофор др Александар Средојевић, аутор књиге "Српски Патријарх Димитрије Павловић 1920-1939".
Извор: РТС
.jpg)
