За празник Крстовдан из штампе је изашао 286. број Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црнoгoрско-приморске. Овај број је тематски јер је посвећен двојици пастира који су у тешким временима пожртвовано бринули о свом стаду – патријарху Гаврилу Дожићу и митрополиту Митрофану Бану. Седамдесет је година од упокојења првог и читав вијек од упокојења другог. Господ је кроз двојицу архијереја чувао народ свој у Црној Гори, баш као што се пјева у тропару на Крстовдан „Спаси, Господе, народ Свој и благослови насљеђе Своје, православном и христољубивом роду нашем дарујући побједу над противницима и Крстом Својим чувајући народ Твој“.
О обојици великана, својих претходника, говорио је 2018, поводом сто година од ослобођења и уједињења, Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски Амфилохије. И то његово излагање обликовано у тексту „Митрополит Митрофан Бан и митрополит Гаврило Дожић – учешће у ослобођењу и уједињењу“ својеврстан је увод у садржај броја. Нова Светигора преузела је два рада из монографије „Цетињски манастир Рођења
Пресвете Богородице 1484–2014”, један је архимандрита Методија Остојића „Митрофан Бан – митрополит Црне Горе, Брда и Приморја (1885–1920)“, а други почившег професора Предрага Вукића „Цетињска митрополија у вријеме митрополита Митрофана Бана“. О Митрофану Бану „пастиру добром“ пише монах др Павле Кондић, који је приредио „Тротомље – мемоари, списи и животопис патријарха Гаврила“ и који у приказу тог обимног и богатог дјела цитира свевремене ријечи патријарха српског Гаврила Дожића: „Живимо у светињи и слободи”. Тротомље је ове године на Госпођиндан представљено у манастиру Морачи. Са тог представљања публиковано је предавање др Васиља Јововића под називом „Патријарх Гаврило Дожић“. Светигора је објавила и чувену бесједу патријарха српског Гаврила Дожића, под насловом „Православље – чврст стожер српског рода“, коју је Патријарх изговорио приликом ступања у престо српских патријараха у Пећкој патријаршији, 2. августа 1938 , започевши је ријечима апостола Павла: „Ви сте Црква Бога живога, … ви сте Божји народ“. А сваки народ Божји је и народ страдални, јер пролази са Христом голготу. О страдањима древних Хришћана казује ђакон Александар Лекић у прилогу „Диоклецијанов прогон Цркве I“. Прогони, али другачији, искушења и невоље савременог доба тема су размишљања „Вакцина спаса или распећа“ др Светислава Лутовца. Актуелна дешавања из Митрополије црногорско-приморске описана су у Хроници митрополије, као и преглед једног од главних културних догађаја љетос – Седмог трга од ћирилице. Они који нису чули Великогоспођинску посланицу 2020. љета Господњег митрополита Амфилохија могу је прочитати у новој Светигори.
Протојереј Бранко Станишић пише из далеке Аргентине о обнови вјере и обнови храмова, међу којима је храм Свете Тројице „Златички триконхос на сјевероистоку Аргентине“. Бранислав Перић износи своје слово о недавнообјављеној монографији „Умјетничка декорација Саборног храма Христовог васкрсења”. Најљепши храмови су људи, најсавршенији храмови су светитељи Божји. У овом броју упознаћете једног светитеља из Калабрије, још дубље појмити величину Светог Арсенија Сремца кроз чудеса која је Бог кроз њега творио и осјетити непролазност истине кроз подвиг „човјека који је свједочио шта солунци говоре“, новинара, књижевника, историчара и публицисте Антонија Ђурића.
Марија Живковић
