Дарко Ристов Ђого, Русь, Руско-украјинско црквено питање (Црквена историја, идентитети, теологија), Књига прва: Од Почетка Руси до 1670, Београд, Москва, Кијев, Фоча: Православни богословски факултет Светог Василија Осрошког, 2020. 384 стр.
Имајући на уму важност тематике, импозантан хронолошки и предметни обухват студије и научни квалитет текста, са пуним правом се може констатовати да монографија протојереја-ставрофора проф. др Дарка Р. Ђога Русь. Руско-украјинско црквено питање (црквена иссторија, идентитети, теологија). Књига 1: од почетака Руси до 1670. представља крупан догађај у српској богословској науци, посебно у српској црквеној историографији. Реч је о првој свеобухватној и систематској студији једног српског богослова посвећеној руској црквеној историји.
После превода на српски језик Путева руског богословља Георгија Флоровског појављује се књига која српском читаоцу открива нове путеве - путеве руске црквене историје. У њој се кроз историју трага за одговорима на идентитетска питања која су везана за савремене руско-украјинске односе. Отуда она не представља класично дело црквене историографије, она није класична историја Руске Цркве, попут оних које су писали Карташов или пре њега митрополит Макарије (Булгаков) или Голубински. Она прати токове, главне линије историјског развоја, непрестано маркирајући преломне тачке у којима су се ломили стари и стварали нови идентитети. Да би путеве руске црквене историје учинио пријемчивијим српском читаоцу аутор повремено зналачки прави паралеле са историјом Српске Цркве, умрежавајући две црквене историје. Са друге стране несумњиво је да ће књига бити занимљива и за руску и украјинску црквену и академску јавпост. То је за њих поглед са стране, из другачијег угла. Ипак, не поглед потпуног странца. Њен писац је прокрстарио украјинску равницу, осетио дубину Предања у Кијево-печерској лаври, саживео се са драмом многих свештенослужитеља од Кијева до Љвова, али и дубински упознао дух Москве и Санкт Петербурга. А све то је неопходно да би се схватила Русь.
Проф. др Владислав Пузовић
Извор: Инфо-служба СПЦ
