Хвала Богу, има ли вјештицах?
Ово питање поставља кнез Јанко у ”Горском вијенцу” у склопу истраге коју главари воде поводом једне анти-државне афере у Катунској нахији. Убачени окупаторски елемент (баба из Бара) који је имао задатак да помути (међусобно завади) Црногорце, био је разоткривен и заустављен, између осталог, тако што је владика Данило категорично устврдио: ”Ђе вјештице, што говориш Вуче! Нема тога ни у једну књигу. Сврх мене се сви овде куните, то су бабске приче и мудрости… Али може нешто друго бити”! Дакле, прије скоро два вијека Његош исмијава причу о вјештицама и сумња да њихов помен у Црној Гори наводи на подметања која збуњују народ.
У дугогодишњој овдашњој анти-његошевској кампањи која настоји да Његошево дјело стави у други или трећи план наше културне и духовне пажње, ваљда је најспектакуларнији чин увођење празновања Ноћи вјештица у црногорске школе. Празник који нема никакве додирне тачке са црногорском традицијом, а који је и од римског папе осуђен као паганско изопачење хришћанског дана Свих Светих тј. успомене на душе покојиника. И све то на Лучиндан! Дан слављења Светог апостола Луке и спомен на упокојење Светог Петра Цетињског (и Његошев дан упокојења). Овдје се не доводи у питање грађанско право људи у Црној Гори да славе шта хоће и кад хоће – од паљења гума за први мај, до паљења бундева уочи 01. новембра, али откуд то у школама? Како то да у нашим школама на дан Светог Петра Цетињског нема ни помена о њему, а има машкарада као да смо епизодисти у неком од чувених холивудских хорор филмова?
Занимљив је и садржајан историјат овог спомена на ”загробни живот” који је преживио разне културе (од древне келтске до савремене англо-америчке) и не би било згорег да у гимназијама или на неком од друштвених факултета у Црној Гори то буде тема проучавања и упоредног истраживања религије. Али организовање основаца у представу са бундевама (чак ни овај плод њиве нема у Црној Гори ”обожавање” које му се приписује Halloween-ом) и све то на уштрб спомена на највећег цетињског митрополита – то је неукус преко сваке мјере.
Чак нам ни адресе пријатељских западних земаља неће одати признање за овакав неукусни и анти-културни плагијат и понижавање сопственог иденитета.
Захтјевамо од институција које се баве организацијом школских активности да ову подметачину (попут оне горе описане у Горском вијенцу) разобличе и уклоне из програма наставе и ваннаставних дјелатности, и да, у том смислу, црногорску дјецу врате изворним вриједностима нашег народа. Ако будемо тако радили – и други ће нас поштовати више него што је то сада случај.
Катихетски одбор Митрополије црногорско-приморске
