Презвитер проф. др Зоран Ранковић о избору за декана Православног богословског факултета.
Апсолутно сам легално изабрани декан! То су прво покушала да оспоре тројица професора Православног богословског факултета у писму Сенату Универзитета у Београду, да би потом двојица од њих поднела против мене тужбу Етичком одбору Универзитета у Београду, а оптужују ме да сам фалсификовао изјаве тридесетак чланова већа приликом реконструкције гласања за чланове Савета Православног богословског факултета. То у интервјуу за Блиц каже декан Православног богословског факултета Зоран Ранковић одговарајући на питање о легалности његовог избора које група професора Православног богословског факултета оспорава јер је мандат верификовао нелегални Савет факултета 19. маја ове године и то ретроактивним гласањем Наставно-научног већа.
Значи, све је законито?
- Након што је један од подносилаца тужбе повукао потпис, појавио се нови тужитељ, не из реда наставника Православног богословског факултета, који је наставио са лажним оптужбама против мене. Забрињавајуће је што се, иако нема никаквих доказа за оно што тужитељи наводе, напротив – надлежна просветна инспекција утврдила је да никаквих неправилности није било у наведеном поступку – процес против мене наставља. Да ли то значи да самовоља једне групе људи, који имају високе позиције на Београдском Универзитету, нема граница и да су и данас могући мрачни кафкијански процеси не само без доказа него и без кривице, засновани на лажним сведочењима и зловољи?
Могу ли и изјаве о сећању да се тумаче као мрачни кафкијански процеси или су нека врста правне акробатике?
- Наравно да нису акробатика. Тај термин злоупотребљавају огорчени губитници регуларних факултетских изборних процеса, нехотице или хотимице оптужујући самог ректора Београдског Универзитета за охрабривање таквих недозвољених – а у нашем случају непостојећих – акробатских поступака.
Ако их нема, о чему се онда ради?
- Крајем фебруара госпођа Иванка Поповић обратила се, на проблематичан начин, мејлом свим члановима Наставно-научно веће Православног богословског факултета са молбом да "... у сврху заштите угледа факултета и потврде законитости рада, а у циљу отклањања сваке недоумице на том плану, Универзитету се доставе подаци о тачном резултату гласања за избор појединачних чланова Савета факултета". Већина њих су, савесно схвативши њен позив, доставили Деканату изјаве о гласању за чланове Савета. На наредној седници обавестио сам чланове већа о пристиглим изјавама већине наставника који су се, на иницијативу ректорке, изјаснили како су гласали за избор чланова Савета 16. октобра 2018. Наставно-научно веће је одлуку о реконструкцији гласања, кроз допуну записника, донело већином од 89,47% гласова наставника, док је само 5,26% било против и исто толико уздржано. То говори о подршци Савета и садашње управе на Православном богословском факултету, а та допуна записника је прихваћена без примедби и од инспекције Министарства просвете, приликом ванредног надзора.
Да ли зато нису издаване дипломе студентима и да ли је тачно да је објашњење факултета за кашњење била штампарска грешка?
- Наравно да је тачно. Какво би друго објашњење било када је на моје питање упућено Ректорату, да ли ће до Светога Саве, када студентима делимо дипломе, оне бити спремне? Генерални секретар Универзитета у Београду путем мејла је одговорио: “Нажалост, не постоји могућност да до тог датума буду израђене дипломе за које су са факултета Универзитету упућени захтеви у периоду од новембра прошле године... Стручна служба прегледала је и припремила преломе прослеђених захтева, али и вратила на дораду 59 захтева због уочених грешака”. Деканат је ову – званичну информацију из Ректората – пренео студентима, благовремено и са жаљењем. Вероватно сличну врсту жаљења осећају и они који су постали жртве полуинформација и лажи – на њима се заснива и ово ваше питање, зар не? – које су, поводом застоја у подели диплома, ширили они којима добробит Православног богословског факултета, за разлику од њихове личне, никада није на памети.
Да ли су жртве тих полуинформација, као и ја, били и студенти који су упутили писмо управи, тражећи да им се објасни шта се дешава на факултету?
- И у овом питању, као и неколико других које сте поставили, постоји једна, волим да верујем, ненамерно изречена неистина. Као што против Православног богословског факултета не пишу и не говоре његови професори (ни сви, нити неки) него шачица огорчених, тако иза овог писма стоји једна групица заведена од стране наведених наставника који се нису устезали да злоупотребе њихову наивност и поверење које су им указали. Студенти Православног богословског факултета више пута су се оградили од овог писма – памфлета. Младост и наивност студената који су писмо написали – ако су га они уопште писали – разумем, али немам разумевања за оне који су их злоупотребили зарад неких својих приземних циљева.
Разумете ли онда и њихову забринутост, макар били и заведени, када тврде да због сплетки, почињу да сумњају у искреност професора о њиховом учењу о хришћанској љубави према свима и има ли елемената за такво њихово мишљење?
- У највећем броју случајева, хвала Богу, нема. У малом броју нажалост има јер је понашање неколицине професора за сваку осуду. Поготово што су, јурећи за личним интересима и не презајући да их остваре свим средствима, заборавили да их гледају очи оних малих за чије је саблазнитеље Господ рекао да би им боље било да им се обеси воденички камен о врат и да потону у дубину морску него да чине то што чине.
Да ли у те професоре спада и Родољуб Кубат коме је укинут благослов и има ли елемената да је то урађено јер је оптужио епископа бачког Иринеја да је фалсификованим потписом 2014. продужио рад на Православном богословском факултету?
- Кубат је више пута и на различите начине, да ли поучен од некога или по сопственом надахнућу не знам, покушавао да благовремено креира и исфабрикује изговоре и лажне аргументе на које ће се позивати када буде објашњавао разлоге губљења права поучавања на Православном богословском факултету, које је свим силама настојао да изазове. Један од њих наводите у питању. Друге можемо читати по, из земље и иностранства, финансираним порталима и у једном малотиражном дневном листу, слушати на две телевизије, и пратити на малом броју правих и великом броју лажних налога првенствено на Твитеру и другим друштвеним мрежама. Наведени медији и налози на друштвеним мрежама настојали су, али нису успели, да чињеницу да је Кубат због дуготрајног антицрквеног и противфакултетског деловања и подривања угледа и рада Православног богословског факултета и Српске Православне Цркве довео у питање своје компетенције за службу учења покрију измишљеним причама о политичком и црквеном прогону правдољубивог Родољуба. Ова провидна стратегија бившег колеге може се дијагностиковати речима народне мудрости: кољи ме, аго, да будем светац!
Може ли се одлука о укидању благослова професору Кубату квалификовати као увођење морално-политичке подобности за рад на Православном богословском факултету, како тврди академска јавност?
- Мишљења сам да је реч о једном мањем делу академске јавности који, на првом месту, обједињује заједничка политичка оријентација и њој својствени агресивни, увредљиви и нетолерантни вокабулар. На страну професора Кубата и његових сабораца већим делом стали су они људи који су се у претходним годинама па и деценијама, показали као осведочени непријатељи и противници Цркве. Прикључили су им се и неки политички фактори који су у бившем режиму имали амбиције да кадрирају у Цркви, верујући да ће у води коју су замутили, моћи да поново приграбе какву корист за себе. Та противприродна коалиција, која се више него добро разуме у морално-политичку подобност и њено спровођење, вероватно је довела до оваквих тврдњи.
Одбор за статутарна питања Универзитета у Београду оспорава Статут Православног богословског факултета у делу који се односи на благослов. Да ли ћете га променити?
- Зашто бисмо то радили? Статут Православног богословског факултета је од повратка на Универзитет у Београду прихваћен и више пута потврђен од надлежних тела Универзитета у Београду. Нисмо ништа мењали чиме би се једино могла оправдати оваква реакција. На доношење одлуке, која не само да директно ставља под знак питања правоважност Статута Православног богословског факултета већ и индиректно прозива све претходне чланове Одбора и других тела Универзитета у Београду који су имали другачије мишљење, пада озбиљна сенка сумње. Томе доприноси чињеница, са којом јавност није упозната, да је један члан Одбора у издвојеном мишљењу упозорио да је учињено више противправних преседана, што ставља под знак питања одлуке које су донесене. Листи преседана додајем и што на Сенату, који је уследио, поменуто издвојено мишљење није представљено. Зашто је то урађено, није тешко закључити.
Да ли је тешко закључити или разјаснити мотиве ректорке Универзитета у Београду да се разговара о статусу Православног богословског факултета у овој заједници?
- Да би се нешто разјаснило, треба са обе стране да постоје добра воља, искреност и отвореност. У почетку разговора које смо водили, мислио сам да та осећања делимо ректорка и ја. Након више њених непримерених и недобронамерних поступака, сада не гајим та уверења па и не покушавам да разјасним те мотиве, пошто ће они ускоро бити свима јасни.
Да ли ће бити јасни и студентима Православног богословског факултета и могу ли они да имају последице ако би дошло до издвајања Православног богословског факултета са Београдског Универзитета
- Не могу. Квалитет наставе, валидност диплома и могућност запошљавања остали би неупитни. Сва питања која прате студирање би била решена те наши студенти, садашњи и будући, не треба да имају бриге поводом тога. Ми живимо у уверењу да ће здрав разум победити и да до тога неће доћи.
Да ли ће се факултет огласити око оптужби на рачун продекана Владимира Вукашиновића о његовом наводном непримереном понашању према студенткињама?
- Наравно. И да се каже да су оптужбе против њега, како сазнајемо из медија, одбачене. То је учињено на једином месту на коме су оне од почетка искључиво требало да се разматрају – у тужилаштву.
Шта сте остварили од обећања датих приликом избора за декана?
- Са колегама из управе и огромном већином наставног и ненаставног особља – све. У тешким условима пандемије корона вируса предали смо акредитацију за нови циклус основних студија на два смера и започели разговоре с другим факултетима о сарадњи на нивоу наставе. Са Матицом српском смо на пројекту Српска Православна Црква – историја и идентитет. Припремљен је и зборник са међународног научног скупа о јубилеју аутокефалије Српске Православне Цркве. Да не морамо да се бавимо измишљеним проблемима и санирамо штету коју су Православном богословском факултету нанеле несавесне колеге, урадили бисмо, уз Божју помоћ, и више.
Слађана Вукашиновић
Извор: Инфо-служба СПЦ
