Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у 18. недјељу по Духовима, 11. октобра 2020. Свету Архијерејску Литургију у катедралном манастиру Епархије, Ђурђевим Ступовима.
Ријечју архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи, кроз тумачење приче из данашњег светог Јеванђеља, о снази Божје ријечи.
Навео је да се Господ нашао на Тиверијатском језеру, које се због величине назива морем, гдје има доста рибе и тамо је срео пуно рибара, међу којима је било и неколико Његових будућих апостола. Тражио је да му одвоје једну лађу да би са мале раздаљине говорио народу, а проповједао им је јеванђеље.
„Говорио је ријеч Божју, истиниту, ону ријеч која има силу да просвећује људске умове, да оплемењује људска срца, просвјетљује људске мисли, оплемењује осјећања, оснажује вољу. Говорио је прилично дуго, а потом је рекао, пошто су то били рибари, који су се трудили цијелу ноћ али, нажалост, ништа нијесу уловили: Ајде, баците сада мреже у море, да наловите рибе“, бесједио је Епископ.
Апостол Петар, који се, увијек, први јављао, каже: Господе, ми цијелу ноћ ловисмо, па не уловисмо ништа и то идосмо на пучину, а не сад овдје, на самој обали, поред оволико нас, да ће бити рибе.
Ипак, додао је Владика, ради послушања свом Учитељу, Кога, још, нијесу били препознали, ко је он, нијесу, још, схватили да је Он Син Божји, Који је дошао у овај свијет, него су вјеровали у Њега као пророка, неког изузетног учитеља Богом надахнутог, јер нијесу били стекли праву вјеру у Христа као Спаситеља.
„Када бацише мреже, наловише толико риба да су се мреже напуниле и апостол Петар онда почне размишљати шта се све догодило. Вјероватно је закључио следеће: са каквим су све мислима ишли да лове рибу, можда су се међу собом и препирали и свађали, о чему су мислили, шта су говорили. И од тога много зависи успјех човјека кад нешто ради. Какве су његове мисли, какве су његове ријечи, ако ради више људи да ли су сложни без обзира какав је посао, може бити најмање значајан или много значајан, ако немамо слоге и ако смо у међусобно мисленом рату, као што је говорио отац Тадеј, онда ту успјеха не може бити“, поучавао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Нагласио је да се такве ситуације могу видјети код нас, сваки дан, свуда гдје је заједница, поручивши да ако нема добрих мисли, добрих, искрених ријечи, доброг расположења и слоге у било ком заједничком дјелу, то дјело не може да успије.
„Као што је и Свети апостол Петар схватио да ријеч Божја, добро, она је божанска; не може се људска ријеч упоредити са Божјом ријечју, али има по сили, наравно, то је Божја ријеч која ствара, која је створила све, цио васиони свијет из ничега, али и људска ријеч, људска мисао има силу. Господ је говорио људском ријечју, али је она имала божанску силу. Како је говорио апостолима и свима окупљенима, просвећивао њихове мисли, њихова срца, али и бесловесне животиње, рибе морске су дошле да осјете силу и благодат Његових ријечи“.
„Немојте, никада, мислити да добра мисао и добра ријеч остаје само у нашем срцу. Она има силу, шири се на околину, шири се на творевину и творевина осјећа силу ријечи и силу мисли, прије свега, осјећа силу Божје ријечи и Божје мисли и потпуно је творевина покорна Божјој ријечи и Божјој мисли. То је, потпуно, логично ако смо разумјели добро нашу вјеру, када читамо на првим страница Библије да Господ све што је створио, створио је својом ријечју, тако да се Његова ријеч претвара одмах у дјело. Ријеч Христова не дјелује само на човјека, на словесно биће, на људе и на анђеле, него дјелује на цијелу творевину“, поручио је Његово Преосвештенство.
Навео је да и наша ријеч, када је у вјери, добија од Божје силе и има своју снагу.
„Наша вјера је пребогата, наша вјера треба да се учи, треба да се спроводи у животу, тек ћемо тада видјети љепоту, силу, значај и спасоносно дејство наше свете вјере. Ми, који смо у цркви и слушамо, неспрестано, ријечи Божју, а посебно када се заједнички Богу молимо и причешћујемо Светим Тајнама Христовим, када се удостојимо да се сјединимо са Христом, кроз Свете Тајне Христове, онда, заиста, ни од чега у овом свијету не треба да се бојимо, осим гријеха који нас одваја од Христа“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Јоаникије.
Поучио је да у овим данима заразе које, како је оцијенио, има много и свуда, треба да се чувамо, а, прије свега, треба Богу да се молимо, да се оснажујемо, освећујемо, учвршћујемо ријечју Божјом, да добре мисли, добре намјере и добра дјела ојачају у нама и да, на такав начин, носећи сва искушења, чувамо вјеру, која је основ свега доброга.
