Његовом високопреосвештенству, високопреосвећеном Хризостому, митрополиту дабробосанском, мјестобљуститељу Патријаршијског престола Српске православне цркве
Светом Синоду Српске православне цркве
Ваше високопреосвештенство, драги Владико!
Љубљена сабраћо-архипастири!
Са дубоком тугом примио сам вијест о кончини мог вољеног сабрата и саслужитеља Његове светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког, Патријарха српског Иринеја.
У име архипастира и пастира, монаштва и вјерника Руске православне цркве, као и у своје лично име, изражавам саучешће у вези с горким губитком који је задесио сестринску Српску православну цркву.
Бог је Цркви Светог Саве дао мудрог Патријарха, који је читав свој дуги живот посветио дјелу њеног духовног укрепљења. Испуњен искреном хришћанском љубављу према људима, покојни Архијереј не штедјећи снагу, увијек се трудио да буде са својом паством, тјешећи се општењем с народом Божјим, радујући се са онима који се радују и тугујући са онима који тугују (Рим. 12:15). И у посљедњем часу свог земаљског пута Његова светост Патријарх Иринеј подијелио је страдања оних вјерних чеда чији је животни пут пресјекла разорна епидемија.
Новопрестављени поглавар својим високим ауторитетом и непоколебљивом вјерношћу светим канонима учинио је много на очувању јединства свјетског православља и одржавања канонског поретка у Светој Цркви Христовој.
Упокојени је био велики пријатељ Руске православне цркве, коју је више пута посјећивао у службеним посјетама, обишавши не само главни град Москву, већ и град Светог Петра, и крстионицу Кијев и престоницу Белорусије Минск. Више пута је Његова светост Патријарх Иринеј, са хијерархијском неустрашивошћу и непосредношћу искрено подржавао прогоњено канонско православље у Украјини.
Последња, али, нажалост, неостварена жеља покојника била је да са мном освешта Храм Светог Саве у Београду. Завршетак унутрашњег уређења овог величанственог здања несумњиво ће ући у историју као једно од главних достигнућа његове патријаршијске службе.
Господ Исус Христос, васкрсење и живот (Јн. 11:25), да упокоји душу новопрестављеног слуге Свога у насељима праведника, у којима нема болести, ни туге, ни уздаха, већ је живот бесконачни.
Вјечан му и благи спомен!
С љубављу у Господу
КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И СВЕ РУСИЈЕ
