Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило Бојовић на празник Светих Козме и Дамјана, у недељу 15. новембра служио је Свету литургију у манастиру Свете Тројице Стањевићи. Епископу су саслуживали архимандрит Јефрем Дабановић, старјешина манастира и протојереј Жељко Ћалић, парох у Даниловграду.
У току богослужења владика је изговорио бесједу у којој је изложио и протумачио вриједност хришћанског поуздања у Бога и његову свемогућу силу која исцијељује све људске слабости и немоћи, болести и епидемије. Зато Бог и даје роду људском светитеље попут Светих бесребреника Козме и Дамјана, љекаре који су упоредо лијечили болесна тијела својих савременика и њихове душе управљали к Богу.
Говорећи о исцјелитељском аспекту Цркве Божије, владика је подсјетио да је и сам Господ Исус Христос у току свог живота исцјељивао душевне и тјелесне болести и духовне болести. Како је казао данашња медицина може да помогне човјеку и да у неком степену исцијели тјелесне и душевне болести. Нагласио је да је ипак људско знање ограничено:
“Ево видимо и за ову нову пандемију треба велики труд и напор стручњака у тој области да би се нашао прави лијек за ту болест. Ми се молимо у Цркви да се што прије нађе и да се човјечанство ослободи од ове пријетње. У историји људског рода била је и куга, и колера, и шпањолица, болести које су однијеле много више живота него ова болест данас, али у крајњој линији свака болест, епидемија се завршавала ипак торжеством Божјим и молитвама пред иконама Богородице и других светих”, казао је владика и додао да је безброј таквих случајева кроз историју Цркве.
По његовим ријечима има нешто гдје “запире људско познање”, а “то је управо случај који описан у данашњем Јеванђељу, када нечисти дух запосједне човјека, и ту је медицина немоћна”. Он је казао да психологија душу не сматра нематеријалном, као што она јесте јер она је раноподобна анђелима, анђелским силама, него је сматра нечим материјалним, тако да наука не може да се простире у тај невидљиви, нематеријални свијет, а управо из тог свијета, често пута долази мука за човјека. Говорећи о јеванђељској причи о исцјељењу гадаринског бесомучника, када је Господ нечистог духа истјерао у крдо свиња, владика је појаснио да мјештани, умјесто да се обрадују и заблагодаре Богу на исцјељењу, жале због материјалног губитка – крда свиња – и моле Христа да оде.
“То је та опасност, привезаност за овај свијет који је пролазан. Треба се бринути о нашој материјалној егзистенцији, али то не смије да буде циљ и приоритет нашега живота”, бесједио је Епископ буеносајрески и јужноамерички.
Даље је казао да Бог не може да исцјели људску злобу уколико се човјек сједини са том хулом на Бога, хулом на све што је добро и заволи ту злобу. Бог неће да преступи ту људску слободу, а на сваког од нас је да ли ћемо или нећемо примити Бога у себе. Бог не жели да нарушава нашу слободу:
“Кроз ту даровану слободу, ми видимо да је Бог наш Творац – Господ који је свемоћан, али ту слободу треба да користимо на добро.”
Постоје двије смрти, друга је коначна. Прву смрт, којој је подложна наша природа, треба да дочекамо тако да не би били под влашћу друге смрти, која је, како каже Јован Боговидац у свом Откривењу, када се и душа и тијело баце у огњено језеро, гдје ће завршити сви људи који буду слиједили ђавола у својој хули на оно што је добро.
“Призивам савјест људи који су до краја хулили на Митрополита Амфилохија и на све оно добро што је он урадио у Црној Гори. Умјесто да му и та бивша власт заблагодари за све што је урадио, и за њих и за Црну Гору, они су га својим ријечима каменовали пред његово упокојење”, казао је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужноамерички г. Кирило Бојовић и заблагодарио Богу што смо сви захваљујући труду и љубави нашег Митрополита, свједоци духовне обнове и васкрсења Црне Горе.
Рекао је да поштујемо и труд наших љекара, и да слушамо њихове гласове у вријеме пандемије ковида 19.
“Црква, болница и школа заједно – тако нас је учио и наш Свети Сава. Болница се бави душевним и тјелесним здрављем, школа се бави менталним здрављем. Она нас учи истини. Већина наука је таква, не рачунамо ове лажне Дарвинове и марксистичке теорије. А Црква се бави свим тим заједно и још више од тога: духовним здрављем. Јер, човјек је и духовно биће”, истакао је Епископ буеносајрески.
Током агапе – братске трпезе, Владика је братији манастира изложио духовно стање и потребе у Епархији јужноамеричкој.
Кроз мноштво анегдота и личних свједочења Епископа Кирила и братије манастира, било је ријечи о духовном стасавању уз Митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру на размеђи 20. и 21. вијека.
