Највећи део видљивих зидних површина у Храму обрађује се у мозаику, а мањи део – и то у изолованим просторима – фрескописањем.
Монументалност и димензије Храма определили су црквене власти да мозаик нема праву алтернативу још у време доношења одлуке о градњи. Укупна површина коју треба да покрију мозаичке композиције износи 17.000 м² и за тај посао предвиђен је рад екипе од око 90 мозаичара (60 уметника и 30 помоћника) током осам година. Концепцијски, утврђено је да мозаик велике цркве треба да буде заснован на мозаичкој традицији византијске школе, са доминантним златним тоном подлоге, док ће мозаици у крипти бити слободније и савременије форме, са доминацијом светлих боја и тонова. Разрадом садржаја и услова за ликовне критеријуме мозаика бави се Комисија за унутрашње уређење Храма коју је формирао Свети архијерејски синод Српске православне цркве, која је утврдила диспозицију иконографије, ближе захтеве решавања појединачних тема и синаксар од преко хиљаду светитеља чији ће ликови красити унутрашњост Храма.
Имена више хиљада приложника Храма, од 1896. године до дана довршетка, биће исписана на унутрашњим зидовима кула, и инсталисаће се посебан електронски екран за лоцирање приложника по имену. Очекује се да сви простори намењени иконографском, мозаичком или фреско сликарству, буду организовани у четири групе са подцелинама, и у зависности од групе биће дефинисан ниво конкурса (међународни, национални, директни позив и сл.). Мањи део мозаика биће изведен на фасадним лунетама, изнад сваких улазних врата и у малим рунделама прозорских бифора.
Извор: Храм Светог Саве
