На дан молитвеног прослављања великог светила Цркве Христове, Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, 19. новембра 2020. године, храмовну славу прославила је свештена Светониколајевска обитељ у Прибојској Бањи. Тим поводом, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије предстојао је литургијским сабрањем уз саслужење протојереја-ставрофора Марка Папића, протојереја Николе Перковића, јерођакона Романа, сабрата манастира Острог и ђакона Ивана Савића.
Већина верника приступила је са страхом Божијим, вером и љубављу Трпези Господњој, причешћујући се пречасним даровима Христовим.
У току свете службе, Епископ је освештао славско жито и са игуманом манастира, оцем Теофилом, преломио славски колач.
Честитајући игуману и братству Светониколајевске обитељи, свима окупљенима у храму Божијем, као и онима који Светог Николаја славе као своју Крсну славу, Епископ Атанасије је рекао да је овај дивни Светитељ наш заступник пред Богом али и наш путовођа и наш учитељ: – Свети Николај је већ навикао на то, и да му се обраћамо, и да нас заступа, да слуша наше молбе и да их испуњава. Молимо га да настави тако. Велики је овај дан – Никољдан. И ове године 2020. ми учествујемо у великом делу, историјском, од историјског значаја. Ми настављамо да чинимо оно што су чинили наши преци на овом истом месту, не само годинама него и вековима уназад, кроз историју. Томе да овај дан овако изгледа допринели су и они који су чинили ово, што ми чинимо данас, пре нас – славили Бога и Свете Његове. Они су их славили свето и честито, а у тешким условима. Посебно то треба нагласити да су тешки били услови у којима су они славили Бога. То нарочито увиђамо ових дана јер смо и ми постали тога свесни више него обично, јер и у ово време пролазимо кроз страдања.
– Мудра народна изрека каже да свако време има своје бреме. У нашој историји је најчешће бивало да народно бреме није било само једно него је обично бивало више. И народ је то увек успешно превазилазио. То нека нам буде гаранција да ћемо и ово садашње бреме успешно пребродити и изаћи из ових невоља као победници.
– Зашто ми кроз историју трајемо, зашто живот траје, није прекинут? Зато што славимо онога кога треба славити – Господа Бога и Свете Његове. Његове Свете угоднике поштовати и њима давати част, то чинимо и данас, то смо ми који Бога славимо, и данас смо сигурно на правом путу. И данас, док смо у овом светом храму, док се Богу обраћамо и Светима Његовима, онда смо сигурни да смо на правом путу и на правом делу, и молимо се Господу да нас на овоме путу оснажи и да заустави ову болест, о којој не знамо много али знамо да је зла, као што је и до сада увек заустављао, нагласио је Епископ Атанасије.
Извор: Епархија милешевска
