На празник Светог Игњатија Богоносца, 2. јануара 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је свету Литургију у манастиру Светог Стефана у Липовцу.
Саслуживали су архимандрит Дионисије (Пантелић), духовник те свете обитељи, протојереј Миодраг Павловић, јеромонах Евстатије (Бабић) и ђакон Ђорђе Филиповић. Након заамвоне молитве игуманија манастира Светих апостола Петра и Павла у Ралетинцу мати Евгенија (Симоновић) привела је новоизабрану игуманију мати Ирину (Јовановић) на произвођење у игуманијски чин.
Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније је новој игуманији свете обитељи липовачке предао напрсни крст и игумански жезал. Након што је игуманију Ирину увео у трон Преосвећени Владика јој је упутио светоотачку поуку: „Дужна си да мајчински утврђујеш немоћне сестре у њиховом монашком животу, не жезлом гнева и бијења, већ мирним речима поуке и својим светим живљењем, и да немоћи њихове трпељиво подносиш.“
Преосвећени Владика је на крају свете Литургије служио помен на гробу блаженопочивше игуманије Меланије.
Благолепију сабрања допринело је појање сестара Светостефанске обитељи, катихета, студената и богослова Епархије нишке.
Животопис игуманије Ирине (Јовановић)
Преподобна монахиња Ирина, у свету Новка Јовановић, рођена је на дан Светог архистратига Михаила 8/21. новембра 1961. године од родитеља Живојина и Вере Јовановић у селу Јасеновик надомак Ниша. У кући Јовановића је од старина била заступљена побожност и строго хришћанско васпитање, које је превасходно неговао и у своју чељад усадио домаћин породице Ратко Јовановић, деда мати Ирине, и један од истакнутих чланова Богомољачког покрета у том делу Србије. Октобра 1975. године подстакнута лепотом живота по Јеванђељу Христовом, прва која се из куће Јовановића одлучује за монашки позив јесте седамнаестогодишња Гвозденка, потоња монахиња Харитина, рођена тетка мати Ирине. По благослову родитеља, охрабрена одлучношћу и чврстином своје тетке, и сама жељна монашког живота и подвига, млада петнаестогодишња Новка ступа у манастир Светог Преображења Господњег у Липовцу на дан Светих апостола Вартоломеја и Варнаве 11/24, јуна 1976. године. По благослову духовника манастира, синђела Дионисија (Пантелића), Новка започиње свој искушенички стаж и заједно са оцем и сестринством активно учествује у материјалној и духовној обнови те средњовековне светиње, задужбине Светог деспота Стефана Лазаревића.
Одлуком тадашњег Епископа нишког г. Иринеја послушница Новка бива замонашена по чину расе и камилавке марта 1981. године добивши монашко име Ирина, по Светој великомученици Ирини Илиопојској. Свој монашки живот наставља вршећи сва манастирска послушања, усавршавајући се у смирењу, молитви, трпљењу и осталим монашким добродетељима. Заједно са још три расофорне монахиње тог манастира, Ксенијом, Харитином и Христосијом, сестра Ирина бива замонашена у чин мале монашке схиме 1998. године. До данашњег дана мати Ирина борави у свом манастиру пуних 45 година остајући скромна, послушна и мирна, како јој и само име каже. Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније је 2. јануара 2021. године на светој Литургији мати Ирину произвео у игуманију те обитељи. Мати Ирина на трону игуманија манастира Светог Преображења у Липовцу наследила је блажене успомене игуманију Меланију која је била игуманија те обитељи пуних 15 година.
Извор: Епархија нишка
