Митрополија црногорско-приморска и Управа Цетињског манастира позивају грађане Цетиња и Црне Горе да не насиједају на лажне информације које пласирају неодговорни политичари, поједине невладине организације и одређени појединци са циљем да у божићне благе дане изазивају немире и мржњу у Црној Гори.
Епархије СПЦ у Црној Гори и њихова имовина у потпуности подлијежу правном, пореском и катастарском систему државе Црне Горе. Како дан данас, тако и у свим претходним деценијама, од када то могу да знају и да памте данас најстарији црногорски грађани. О претходним вјековима збиља не вриједи медијски полемисати са пропагандистима свађе, који нити су добронамјерни нити ишта знају о сопственој историји. Али ради грађана и њихове елементарне обавјештености принуђени смо да поновимо сљедеће:
Српска Православна Црква јесте јеванђелска Црква Христова која никада, ни у чему, није дијелила своје вјернике по националном, политичком или било ком другом земаљском основу. То што је њено свештенство вазда бринуло о канонском црквеном поретку, био је и данас је, основни задатак тог свештенства, а не грешка или гријех. А то што свештену службу не разумију декларисани атеисти и агностици, не би требало да буде разлог за вику и расправу, него за мирни братски и грађански разговор у ком бисмо једни другима указали шта нас тишти и шта нам није јасно.
Сви смо ми грађани и држављани ове државе – па је, у најмању руку, непристојно, да Црну Гору и њен вјековни и слојевити идентитет бранимо једни од других. Шта ће нам расправе о Цркви и држави, ако останемо једни без других, или ако једни друге почињемо гледати попријеко? Бог нам је оставио, и Цркву и државу да се у њима сретамо у љубави, и да обје градимо као своје заједничке куће, у којима ће свима бити пространо.
О спорном Закону о слободи вјероисповјести јавно се причало цијелу протеклу годину, па и прије тога – и грађани Црне Горе су о њему дали свој суд. Он као закон, дакле као правна и политичка тема, добио је суд црногорских грађана и није нормално да ту непобитну чињеницу било ко пакује у дефиниције окупације и угрожености Црне Горе. Што је Црна Гора – без својих грађана? Има ли је – мимо њених грађана? А цивилизација у којој живимо одавно је уредила правила како и када грађани показују свој став. Уредила је и начин како се утврђује који је, међу често бројним и различитим ставовима грађана, – онај најлегитимнији. Тужно је, ових дана, слушати како нас свађају они који би требало да чувају институте правне државе.
Насупрот томе, а у духу наступајућег празника, позивамо све православне вјернике да наше међусобне разлике оставимо по страни, и да – поштујући све прописане здравствене мјере и црквени поредак – у све наредне дане традиционално приступамо ћивоту Светог Петра Цетињског, ради Божијег благослова и духовног мира, љубави и среће.
Сва празнична богослужења на Цетињу у божићне благе дане биће обављена по утврђеном распореду, а налагање бадњака, због поштовања епидемиолошких мјера, ове године неће саборно окупити вјернике из других црногорских градова и крајева. Братство манастира ће са припадницима племена Бајица и са цетињским свештенством благосиљати бадњаке испред Цетињског манастира током Бадњега дана. Све вјернике који не живе на Цетињу, из наведених разлога, умољавамо и дајемо очински благослов да на Бадњи дан и Божић ове године остану у својим градовима и својим домовима.
Нема мјеста мржњи, непријатељству и неповјерењу. Свима нама је, вјерујемо, једнака љубав према Богу и према отаџбини. То је благо које су мудри домаћини увјек умјели да умноже и да на њему граде темељ општега напретка. Ако искрено волимо Свевишњега и ако вјерујемо да је збиља, уз Божију помоћ, и наша Црна Гора вјечна, онда ће се наши страхови и разлике истопити у огњу божићног пламена, а на здравље, напредак и спасење како православних вјерника тако и свих грађана Црне Горе.
