Бесједа ђакона Александра Лекића на Савиндан 2021. лета Господњег у Цетињском манастиру.
У име Оца и Сина и Светога Духа! Ове године, драга браћо и сестре, чини ми се, некако нам посебно сија лик Светог Саве. Изгледа радосно, срећно, и некако поносно. Поносан је на нас!
Ми смо свагда поносни што њега имамо, али данас можемо рећи да се и он поноси нама! Као свети отац Цркве и нашег крштеног народа, добио је најљепши поклон од своје дјеце. То је одбрана праве вјере, о којој је бесједио и којом је живио, то је нова Побједа Православља. Побједа коју је извојевао народ Божији у Црној Гори. И тај дар, не случајно, добио је он за велики јубилеј који је за нама – осам стољећа од код је основао нашу Епископију, Митрополију, и засадио своја чада као маслине у духовном рају.
Поносан је Сава, богонадахнути украс архијереја, просвјетитељ и учитељ, на свог истинског ученика, светог првосвештеника и новог просвјетитеља, равноапостолног митрополита и оца нашег Амфилохија! Поносан јер је, као он сам, препородио народ наш и обновио Духом Светим! Поносан што је као пастир добри живот свој положио за овце (Јн 10, 11).
Поносан је Сава, најбољи свештеник наш, на свештенике који храбро предводише народ и одагнаше оне лопове и вукове који дођоше да украду, закољу и упропасте Христово словесно стадо (Јн 10, 10)!
Поносан је Сава, највећи монах-подвижник, на монахе и монахиње, који су својом молитвом били огњени стуб који је водио народ кроз пустињу!
Поносан је Сава, најузорнији наш хришћанин, на народ Божији у свештеном ходу који се ослободио страха, поносан на оне исповједнике који узеше крст свој и пођоше за Христом, који се не постидјеше ријечи Христових пред кнезовима овог свијета, не марећи за свој садашњи живот, посао, и оно житејскоје попеченије!
Поносан је Растко – најљепше наше дијете и младић – на ону дивну дјецу и омладину литија, из чијих уста је, по ријечи псалмпјевца, Господ себи начинио хвалу и учинио да замукне непријатељ и немирник; који сада, попут младог Саве, гле чуда, постају родитељи, учитељи и путовође у вјери својим родитељима.
Поносан на нас, Сава, апостол вјере, данас узвикује: Радости моја и вијенче мој! Тако стојте у Господу, љубљени (Флп 4, 1)! Велики залог, благодатни дар, који смо добили на ову Педесетницу Црне Горе, како рече неко, морамо паметно сачувати и, што је најважније, умножити, а не проћердати. Свети Сава је онај који нам је предао „вјеру као оклоп, крст као оружје, љубав као штит, као мач – ријеч Божију“ да стојимо у Господу, да останемо и опстанемо на Божијем путу, а то није нимало лако. Првине дарова () добијамо у Цркви, браћо и сестре, на Светој Литургији, у нашем хришћанском животу, и осјећамо предукус оне радости у Божијем Царству. А пуноћа те радости ће бити када достигнемо до побједе, до коначне побједе, како рече оно чудесно дијете, до Христове побједе, када ће и последњи смрт бити уништен – смрт, у Царству Оца и Сина и Духа Светог, Бога нашег, коме је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.
