Благоухани венац духовне ризнице проте Душана Петровића благословио је Епископ сремски Василије, чијом милошћу је ова књига проповеди под називом „Духовни савети и поуке црквеног пастира пастви” угледала светло дана. Прота Душан је обрадио стотине тема и изложио читаво богатство поука и сaзерцања, давао је савете, уздижући своје читаоце – парохијане да и сами богословствују, пре свега црквено, православно, саборно да размишљају, да имају ум Христов, јер смо Црква сви ми, и рукоположени и нерукоположени.
„Протојереј-ставрофор Душан Петровић, ректор Карловачке богословије у пензији, почео је своју делатност при Вазнесенској цркви у Београду, а наставио у Новом Саду у Светоуспенском храму, и сместа је почео, можда и као узор другим паросима који то нису чинили „страха ради јудејскаго” (Јн 20,19), издавати билтен Виноград Господњи, намењен парохијанима. И то у време кад је нашој Цркви верник могао доћи једино до Православног мисионара, Светосавског звонца и Православља. Наиме, црквени живот је просто наметао теме свештенослужитељу да их објасни народу, да пружи савет, приближи му умовање Цркве, уводи у живот парохијске заједнице, дочара му то да је Црква саборна и да се саборно спасавамо, да, по речима апостола Павла, носимо бремена један другога како бисмо испунили Закон Христов (Гал 6,2)… Писац неколико историјских монографија о значајним црквеним јерарсима, о установама, првенствено у Епархији бачкој, протојереј Душан Петровић је носио духовно бреме других, што је и смисао свештениковог призива, и то годинама, у њиховом духовном назидању, јер излагати учење Цркве у појединостима, а ипак лако и разумљиво – за световна лица, па и за његове колеге – уопште није лако, пошто захтева непрестано консултовање темељних догматских дела, богослужбених књига и литургика, типика, учења светих отаца, све то изражено у оросима (одлукама) васељенских сабора и у црквеним правилима (канонима), једном речју, Светога писма и Светога предања. Да би ту ризницу учења преточио у свакодневна животна хришћанска поступања, пастиру и касније ректору славне Карловачке богословије Душану Петровићу није било тешко, јер све што је радио, предузимао је с љубављу и ненаметљиво. Будући да је одрастао у војвођанској породици у којој се дете од раних ногу припрема за учешће у богослужбеном животу појањем за певницом, читањем апостола, учешћем у хору, чтецирањем и слушањем наставе веронауке, после рата при цркви, могао је запажати и која питања тиште верника; како уобличити свакодневни живот старих, младих, жена, деце, мушких и женских, болесних и здравих; како помагати лицима у затвору, у болници, војницима, лицима на положају и маргинализованима, лицима ометеним у развоју итд.” казује нам рецензент књиге.
Све је почело врло скромно, како пише аутор, готово исповедајући се, године 1976. када је објављено његово прво пастирско писмо на свега три листа (извучена на шапирографу), да би касније и технички узнапредовало и после три године добило стварну форму парохијског писма – Драгим мојим парохијанима. Од 1980. г. Писмо је прерасло у мали билтен и добило име Виноград Господњи. Тематика свих чланака темељила се на Јеванђељу, апостолском предању Цркве и поукама светих отаца и учитеља Цркве. Сви чланци су саборног и мисионарског карактера. Године 2000. лист је престао да излази када је прота Душан прешао у Сремске Карловце на дужност ректора достославне Карловачке богословије.
Књига Духовни савети и поуке црквеног пастира пастви протојереја-ставрофора Душана Н. Петровића има следећа поглавља: За ваше духовно узрастање у вери; Млади питају – ми одговарамо! Шта млади очекују од Цркве?; Да будете истински и дисциплиновани хришћани и Приче поучне и за угледање. Све поуке, питања, одговори, савети и данас су актуелни, могу бити од користи како свештеницима, тако и вернима. Вредност изабраних и овде сабраних текстова је непролазна, као што је све везано за Цркву и њено учење непролазно и увек свеже.
Протојереј-ставрофор Душан Н. Петровић је аутор три књиге о патријарху српском Бранковићу: Животопис српског патријарха Георгија; Патријарх Георгије (Бранковић) Задужбинар и приложник; Патријарх Георгије (Бранковић) – Борба за очување црквене аутономије. Поред ових књига ту су и књиге: Патријарх Герман (Анђелић) и његово доба, Патријарх Лукијан (Богдановић) свештеномученик, Владика Никанор Грујић, епископ пакрачки (тротомна), О свештеницима Карловачке митрополије, Патријарх Викентије (Проданов) и две књиге Штампа и Црква о томе како се писало у дневној штампи о Цркви. Са искреном молитвом Пастироначалнику Господу и Спасу нашем Исусу Христу, аутор дарује књигу да свима који је буду читали буде на поуку и спасење.
Нека се испуне речи Светог апостола Павла: „Ја посадих, Аполос зали, али Бог учини да узрасте” (1 Кор 3, 6).
Приредила: Зорица Зец
Извор: Гласник Српске Православне Цркве бр. 1. јануар 2021. стр. 50-51
