Из Устава Српске Правоспавне Цркве
Свети Архијерејски Сабор састављају сви епархијски Архијереји под председништвом Патријарха. Свети Архијерејски Сабор, као највише јерархијско представништво, црквенозаконодавна је власт у пословима вере, богослужења, црквеног поретка (дисциплине) и унутрашњег уређења Цркве, као и врховна судска власт у кругу своје надлежности (чл. 69 т. 28).
Свети Архијерејски Сабор може доносити пуноважне одлуке, изузев избора Архијереја (чл. 105), кад је присутна надполовична већина свих епархијских Архијереја. Свети Архијерејски Сабор и Свети Архијерејски Синод доносе своје одлуке једногласно или већином гласова. При једнакој подели гласова одлучује глас председника.
Кад је Патријарх ма због којег узрока спречен да врши своју председничку дужност у Сабору, односно Синоду, замењује га, по његовом овлашћењу, најстарији по производству Митрополит члан Сабора, односно Синода, ако овога нема, најстарији по епископском посвећењу Епископ, члан Сабора, односно Синода.
Ако је спреченост Патријарха у вршењу његових дужности дужег и трајнијег карактера, или кад се патријарашки престо упразни, власт Патријарха врши Свети Архијерејски Синод, који то објављује епархијским Архијерејима и саопштава државној власти, ради знања. Председничке дужности Патријархове у Светом Архијерејском Сабору и Светом Архијерејском Синоду врши најстарији по производству члан Светог Архијерејског Синода, Митрополит, односно најстарији по посвећењу, Епископ, ако митрополита нема. У овим случајевима не могу се по правилу доносити црквено-законски прописи, уредбе и начелне одлуке.
Ако би Свети Архијерејски Сабор, односно Свети Архијерејски Синод због хитне и неодложне потребе изузетно у случајевима поменутим у чл. 61 и 62 морао да донесе неки црквено-законски пропис, уредбу или начелну одлуку за Цркву, има се то накнадно поднети Патријарху за увиђај и сагласност. У случају несагласности предмет се доставља на расправљање и коначну одлуку Светог Архијерејском Сабору под председништвом Патријарха.
Све одлуке Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода канонске и црквене природе, које се односе на веру, богослужење, црквени поредак и унутрашње уређење Цркве пуноважне су и извршне.
Делокруг Светог Архијерејског Сабора
Свети Архијерејски Сабор тумачи православно црквено учење, држећи се при томе одредаба које Света Црква на основу Светог Писма и Светог Предања утврдила; уређује унутрашњу и спољашњу мисију Цркве ради утврђења, одбране и ширења православне вере и чистоте хришћанског морала; установљава за то потребне органе и оснива потребне заводе, установе и удружења; пропусује наставни план и програме веронауке и стара се о верско-моралном васпитању младежи и верних; прописује квалификације кандидата за све редовне и изванредне мисионарске црквене службе; оснива богословске и монашке школе; уређује сва обредна питања према општим црквеним прописима, а у духу православне вере; оснива установе и заводе: за израду црквеног живописа и свих црквених утвари за издавање богослужбених књига за неговање црквеног појања као и за друге црквене потребе; прописује правила за оснивање црквених музеја, за чување и обнављање црквених старина и споменика; канонизује светитеље и организује службу за њихово светковање; објашњава канонско-црквене прописе, општеобавезне и посебне, и издаје њихове зборнике; одређује дужности и доноси дисциплинске уредбе за свештенство и остале црквенојерархијске органе и службенике; прописује одело за више и ниже свештенство оба реда; прописује црквено-судски поступак за све црквене судове; издаје прописе у црквено-брачним пословима; доноси правила за живот манастирског и придворног монаштва; прописује упутства за исповедничку службу; оснива у споразуму са Патријаршијским саветом установе за сирочад, као и установе за друге васпитне и добротворне сврхе.
Свети Архијерејски Сабор настоји да се однос Цркве и Државе и међусобни односи вера и вероисповести у држави правилно и без штете по православну Цркву уреде; уређује и води званичну листу кандидата за архијерејски чин и бира између ових достојна листа за епархијске и викарне епископе; бира ректоре православних богословија и управнике монашких школа; бира у споразуму са Патријархом између свештених лица главног секретара Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода; води надзор над радом Светог Архијерејског Синода; прописује правила Синодалног фонда (чл. 259) и одобрава његове годишње предрачуна расхода и прихода и завршне рачуне; доноси одлуке о разрезу на црквене општине, манастире и епархије у свом делокругу у споразуму са Патријаршијским саветом, а у смислу члана 40 т. 3 и чл. 263, и стара се у споразуму са Патријаршијским саветом за подмирење свих потреба СПЦ; одобрава правила удружења свештенства мирског и монашког реда, као и свих других удружења која раде на корист православне Цркве и води над овим надзор преко Светог Архијерејског Синода; прописује свој пословник, и одобрава пословнике и правила за црквенојерархијске органе, уколико није овим Уставом друкчије уређено.
Свети Архијерејски Сабор решава сукобе надлежности између јерархијских и црквеносамоуправних органа; суди у првој и последњој инстанци: несугласице између Архијереја и Светог Архијерејског Синода, између Архијереја и Патријарха; канонске кривице Патријарха, у другој и последњој инстанци све предмете о којима је Свети Архијерејски Синод у првој инстанци судио; ублажава по молби осуђеног и, на образложен предлог надлежнох епархијског Архијереја, казне изречене од Великог црквеног суда пре њиховог изречења, и то на доживотну забрану свештенодејства, на лишење свештеничког чина, на лишење свештеничког чина са искључењем из црквене заједнице; врши и друге послове који му по овом Уставу и по црквеноканонским прописима спада у надлежност а нису овде побројане.
