У которској цркви Светог Николе, јутрос на Бијеле покладе, парох которски, протојереј Немања Кривокапић, говорио је о значају поста. „Све што нам се дешава у животи по Божијем је допуштењу, по Божијем благослову, а на наше спасење. Да бисмо то схватили, прво треба да очистимо наше мисли, а за то служи пост. Да нам сабере и разбистри мисли, да све схватимо како треба“, казао је о. Немања данас пред почетак Великог часног поста који предстоји највећем празнику Васкрсењу Господњем.
Истичући да не постимо зато што морамо већ зато што хоћемо и зато што је то на наше добро, о. Немања каже да Црква кроз ријечи самога Спаситеља подучава како треба постити, што је његова суштина и што сазнајемо из Јеванђеља (Јеванђеље Матеј, 17 (6,14-21).
„Сазнајемо да је пост за нас људе користан и да кад постимо треба да постимо искрено, а не као лицемјери, као што каже Христос у овом Јеванђељу, него искрено, јер пост је за нас. Није битно ко нас види како постимо него да нас Бог на небесима види како постимо, Што искренији пост тога и Бог више и прима“, каже о. Немања.
Важан је, додаје, и редослед поста.
„Духовни пост претходи тјелесном. Њиме се сабирамо. Поправљамо своје мисли, своја дјела. Уз то природно иде и тјелесни пост – намажи главу своју и умиј лице. Намажи главу прије свега својим мислима се позабави, па умиј лице тј. чини добра дјела. Добра дјела да прате и тај умни молитвени духовни пост. Слиједећи Спаситељеве ријечи Свети оци су разрадили те дивне мисли о посту, прије свега уткајући их у свој живот и дајући своје искуство, оставивши нам дивне поуке.
Свети Василије Велики каже: „Не ограничавај врлину поста само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и гријехова. Да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанио, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан, Иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога. Не пијеш пиће, али унижаваш другога човјека“.
Свети Фотије Цариградски каже: „Пост благопријатан Богу је онај који подразумијева поред уздржања од хране и удаљење од свакога гријеха, мржње, зависти, оговарања, неумјесних шала, празнословља и других зала. Онај који пости смао тјелесно, не трудећи се у врлини, личи на човјека који је саградио лијепу кућу, али у њој живи са змијама и шкорпијама“.
Свети Марко Подвижник каже: „Пост доноси корист онима који му разумом приступају, док штети онима који му неразумно приступају. Због тога они који се старају за корист од поста треба да се чувају штете која може доћи од њега, тј. од таштине. Храну коју једемо треба да узимамо свакодневно по мало, како би покорили мудровање свога тијела и срце утврдили у корисној молитви. На тај начин ћемо силом Божијом бити сачувани од надмености и све дане провести у смиреном духу без којег нико никада не може угодити Богу“.
Свети Антоније Велики, велики духовник и подвижник испосник каже о посту: „Изабери труд и он ће те заједно с постом молитвом и бдењем избавити од сваког зла. Тјелесни труд доноси чистоту срца, а она чини да душа приноси плод“.
Наш Свети Николај Велимировић каже: „Постом се задобија чистота тјелесна на првом мјесту. Кроз чистоту тјелесну и чистоту духовну. Пост, молитва и милостиња јесу практични израз вјере наде и љубави. Од неуздржљивости у јелу долази свака друга неуздржљивост. Пост је важна ствар, али је још важније праштање увреда. Постом се човјек вјежба за великодушност, а опраштањем увреда поклања великодушност. Постом тијело постаје лако и чило, а дух светао и јасан. Ако се неко хвали постом, нема користи од поста. Ако неко пости с гордошћу, нема смирења, нема користи од поста“.
О. Немања је рекао и да су ове мисли светих отаца израз њиховог дубоког личног искуства, „јер су они те ријечи Христове усадили у своја срца и заиста живјели тим животом и ове њихове поруке су заиста израз таквога живота“.
„Међутим, није то њихова наука, нису то они измислили, него је то искуство апостолско и предање Цркве које је вјековима преносила преко апостола до самога Христа. А све то опет није ништа скроз ново јер га имамо и од самога почетка свијета. Још у првој књизи – „Књизи постања“, читамо о Адаму, ономе човјеку кога је Бог створио, којег је ставио у Рај. Бог му даје заповјести, шта треба да ради, да обрађује земљу, даје му први облик поста „не једи са дрвета познања добра и зла“… Дакле и онај човјек који је створен од Бога , а камолли ми огреховљени, сви имамо потребу да се усавршавамо. То је због тога што ми нисмо створени савршени и јер је потребно да се усавршавамо. Теофил Антиохијски каже да је човјек створен нити смртан нити бесмртан него са потенцијалом да буде бесмртан. Не би било корисно за човјека да је одмах добио Рај. Потребно је било да се стално и стално усавршава у врлинама и добрим дјелима и да своје мисли чува тако што ће вјежбати своју слободну вољу и у облику поста који је Бог поставио“, казао је о. Немања.
Истиче значај човјековог сталног усавршавања кроз слободну вољу дату од Бога.
„Бог нам је дао слободну вољу да њом одлучујемо хоћемо ли са Богом или нећемо. Е та слободна воља је толико велика да човјек може да каже Богу „не“. То Бог прихвата из велике љубави према човјеку, али исто тако, када човјек прихвати да иде за Богом, онда је то урадио својом слободном вољом, онда је то спаситељно. Односно само тако је спаситељно ако је човјек слободном вољом прихватио да иде за Богом. Тиме је прихватио и све оне обавезе као што је Адаму дао да обрађује Еденски врт, док нама даје разне обавезе, разна искушења… Све што нас задеси у животу то је од Бога, са Божјим допуштењем, да би се ми јачали и вјежбали, усавршавали у врлинама. Дакле, сва искушења која нам се дешавају од Бога су и нама су на корист. Као што родитељ тјера дијете да учи да би било способније за живот, тако и Бог нама шаље и искушење и разне ситуације гдје се ми само челичимо и брусимо за вјечни живот. Онај који је важнији. Све што нам се дешава у животи по Божијем је допуштењу, по Божијем благослову, а на наше спасење. Да бисмо то схватили, треба прво да очистимо наше мисли , а за то служи пост. Да нам сабере и разбистри мисли да све схватимо како треба. Не постимо зато што морамо већ постимо зато што хоћемо да постимо и зато што је то на наше добро. Нека би нам свима био срећан почетак Часнога поста , нека би нам овај пост био на корист, на спасење и душе и тијела и задобијање Цасртва Божјега, амин“, поручио је о. Немања.
