Питање духовнику:
У великој сам недоумици како поступити у оваквој, нимало замене пријатној ситуацији. Како се односити према ближњем свом који свакиконтакт са мном искористи да ме оклевета, нанесе повреду и посвађа ме саоколином због лажи које изговара о мени. Знам Оче, да све што се дешава самном да је то за спас моје душе, да опростим и да волим и да се молим за мојеближње.
Али моји ближњи, у питању је моја мајка, сваки мој опроштајискористи за још једну нову повреду и рушења моје части и угледа. Мучно ми је итешко што нема никакве блискости, а сваки поновни покушај да јој приђем каодете мајци је завршио неуспехом. Шта радити у таквој ситуацији, а непрекршити пету Божију заповест о поштовању родитеља својих? Благодаримна Вашем одговору и Бог Вас благословио!
Одговор духовника:
Драга сестро, пета Божија заповест каже: “Поштуј своје родитеље...”. То се у разним животним добима испуњава на различите начине. Кад је човек млад и незрео, те неспобан дасам за себе доноси исправне одлуке, у том периоду живота ова заповест подразумева беспоговорну послушност својим родитељима. Међутим, када одрастеш и ступиш у брак, онда се на тебе примењује и она Божија заповест која каже: “Оставиће човек своје родитеље и прилепиће се својој жени и биће двоје једно тело”. Дакле у тим годинама, остављаш своје родитеље, како би и сама постала родитељ. Тада више не извршаваш сваку родитељску заповест него доносиш своје одлуке пре свега у сагласности са својим мужем, имајући у виду интересе свог мужа и своје деце, па тек онда у другом реду интересе својих родитеља. То значи “оставити родитеље”. Коначно, кад родитељи дођу у године, кад се више не могу самио себи старати, тада се оно “поштуј своје родитеље” испуњава у томе да им помогнеш уњиховим потребама.
У твојим годинама ти већ одавно ниси више дете, а твоја мајка, стичем утисак, још увекније занемоћала него је у снази и може да се о себи самостално стара. То значи да си типотпуно слободна да своје животне одлуке доносиш независно од ње. Надам се да не живитезаједно, јер ако живите у истој кући, онда наравно неке своје одлуке мораш и даље доноситиу сагласности с њом. Но, чак и у тој ситуацији велики је број одлука које се тичу лично тебе,које можеш донети потпуно самостално.
Ако се дакле осећаш угроженом и повређеном у контакту с њом, саветујем ти да је за садапосматраш као било ког странца. Ако занемоћа и ако јој твоја помоћ постане неопходна, ондаћеш се наравно сетити да је то твоја мајка и да си дужна да јој укажеш поштовање. Но, док јејош у снази, можеш себи олакшати тако што ћеш је посматрати као странца. Шта би чинилаако би на пример твоја комшиница ширила клевете и покушавала да ти наруши углед? То бисвакако била непријатна ситуација, али сложићеш се мање болна него ако то исто ради твојамајка. Због тога ти и саветујем да је посматраш као странца. На тај начин ћеш одстранитисвоје пристрашће које по природи имаш према њој. Мање ћеш очекивати, па ћеш мање битии разочарана. То ће ти помоћи да ствари јасније сагледаш и пронађеш бољи одговор.
Није могуће да те неко истински унизи и да истински поништи твоје достојанство, да тиодузме част и да укаља твој образ ма шта о теби говорио. Само ти сама можеш да себеистински унизиш и да поништиш своје достојанство, да укаљаш свој образ. То нико други неможе учинити. Јер ако те неко клевеће, он тиме каља свој сопствени образ. Ако неки људи иповерују у ту клевету, то опет каља њихов образ јер се показују лаковерни и не умеју даразликују истину од лажи. Наравно, ако многи поверују у клевету, онда то може отежати твој живот, али не може истински укаљати твој образ. При том увек имај на уму и ово, ма како дати живот постане тежак због њених клевета, никада неће постати претежак. Никада неће Богдопустити да на тебе наиђе веће искушење него што можеш трпети.
Немој се стога много бринути због тога шта твоја мајка о теби говори, нити шта мисле отеби они који њеним речима верују. Ако није истина то што она о теби говори, онда се не бој тога што ће неки у то поверовати. Ако су паметни, пре или касније ће увидети да су то билелажи и тада ће показати према теби утолико веће поштовање, колико ти сада указују вишепрезира. Када осетиш да неки људи верују њеним клеветама и да те због тога презиру, можети то изгледати застрашујуће, али ако се сетиш да ће они који те сада због њених речи вишепрезиру да ће те ти исти људи утолико више поштовати једном кад увиде своју заблуду, ондати то већ неће изгледати као нешто страшно. Кажи себи: “њихово поштовање би ми садапријало, али ми није заиста неопходно. Можда ће доћи тренутак кад ће ми њиховопоштовање бити много потребније него сад и можда ће се они баш тад уверити да су били узаблуди кад су поверовали свим оним клеветама.” Таквим размишљањем охрабрићеш се да савећим стрпљењем и са више наде подносиш своју садашњу ситуацију.Чак и када су ти људи који поверују њеним клеветама теби веома значајни и када ти сечини да ћеш их изгубити заувек, ипак се сети да је на овом свету све пролазно, па су пролазнаи њихова уверења.
Сада верују у клевете о теби, а после неког времена ће увидети да су билиу заблуди. Можда ти изгледа као да се то никад неће догодити. Но кажи себи: “доћи ће часкад ће се они предомислити, и то ће можда бити много значајнији, и пресудан тренутак у момживоту и тада ће ми можда бити и мило што се нису раније предомислили него баш у том замене пресудном часу”. Пошто не знаш шта ће се све збити у будућности, немој многоразмишљати о том. Радије се сконцентриши на оно што је садашњост. И у садашњости увидида ситуација ипак није претешка за тебе, него да још увек можеш да трпиш све с Божијомпомоћи. Када ђаво жели да некога изведе из стрпљења, он стане да му прича како је ситуација тешка и како ће у будућности бити још гора и да кад је сад овако тешко, нема никаквих изгледа да ћеш моћи да поднесеш све до краја, па кад већ нећеш моћи све до краја онда сепредај сад одмах. То је уобичајена стратегија којом се демони служе како би човека бацили у очајање.
Против тога се ваља борити тако што уместо да размишљаш како ће ова мучна ситуација да траје у недоглед, подсећаш себе да је све на земљи пролазно, па и та мучна ситуација. Можда ће већ сутра да настане потпуни преокрет и ако се сад предаш, ризикујеш дапропустиш тај сутрашњи преокрет. Кад тако помислиш у себи, онда ћеш лако наћи снаге даистрпиш још до сутра. Кад си већ тако истрпела до сутра, кажи себи ево потрпећу још један дан. И тако дан по дан, претрпећеш неко време и тад можеш себи да кажеш ето толико итолико дана сам трпела, зар да се сад предам и да упропастим толике дане трпљења? Не, кудсам толико дана претрпела, претпећу још овај. И тако ће ти сваким даном трпљење постајтисве лакше и лакше. Кад демони виде да њихово лукавство није успело, онда ће покушати нешто друго, тако да ће њихов притисак по овом питању попустити.
Размишљај у себи овако: “моја мајка то не ради сама од себе. На то је наговарају зли дусии она им из неког разлога попушта”. И онда се помоли Богу да оне демоне који твоју мајкуподстичу да ти чини зло, протера у бездан. У јеванђелској причи о гадаринском бесомучнику,сазнајемо да је читав легион демона молио Христа да им не заповеди да иду у бездан. Шта год био тај бездан, очигледно је за демоне страшна помисао да им Бог заповеди да тамо иду.Стога се ти моли да Бог те демоне који лоше утичу на твоју мајку, протера у бездан. Кад они чују да се ти за то молиш, неће бити баш дуго јунаци да чекају хоће ли Бог услишити твојумолитву или не, него ће побећи главом без обзира. Колико год да теби изгледа страшна имучна помисао да се оваква твоја страдања продуже до краја твог живота, знај да је демониманеупоредиво страшнија помисао да ће им Бог заповедити да иду у бездан. Па кад стану демони да те плаше твојом животном ситуацијом и да ти говоре како ће се то продужити унедоглед, поплаши и ти њих молећи Бога да им заповеди да иду у бездан. Сва је прилика даће се они први повући из такве борбе.
Кад демони стану да ти нашироко набрајају шта све недостаје у односу који имаш сасвојом мајком, кад стану да улепшавају слику идеалног односа мајке и ћерке, и да праве контраст показујући какав је однос твоје мајке према теби; они тиме покушавају да ти душунапуне горчином, надајући се да ћеш кад се испуниш са довољно горчине и незадовољства учинити неку глупост. Стога у таквим ситуацијама, покушај да се присетиш свега оногдоброг што ти је мајка учинила. Можда ти на први поглед изгледа као да нема тога, но то јесамо на први поглед. Ако се озбиљно замислиш над овим питањем, сетићеш се многих ситуација у којима ти је она пружила неко добро. На пример, могла те је и не родити. Могла те је убити још у утроби, па ипак није, него те је родила. Могла те је негде оставити након рођења, па ипак то није учинила него се старала о теби у оним годинама када ти баш ништа ниси могла предузети да себи помогнеш. Да се она тад није старала о теби, ти просто не бини доживела садашње године.
Можда није увек умела да нађе добар начин да своје добре жеље за тебе спроведе у дело, али ти је ипак много пута (ако не и увек) желела добро. Као и сваки други човек, много путаје желећи да учини неко добро, урадила погрешну ствар и произвела супротан ефекат. Коме се од људи то никад није догодило? Па кад је то нешто што се свакоме од нас догађа и мисвако за себе изналазимо оправдања и не сматрамо сами себе за истински злонамерне и рђаве, него истичемо да смо имали добре намере; онда зашто да то исто оправдање непримениш и на своју мајку. Помири се једноставно са чињеницом да твоја мајка није савршена и да има одређене недостатке, па можда и многобројне.
Можда ти недостаје што те не загрли као добра мајка своје дете и што не покаже више нежности према теби. Замисли да она нема ни руке ни ноге, и тада би ти недостајао њен загрљај, али ти не би пало на памет да јој због тог недостатка замераш. Кажи онда себи, ето моја мајка има руке и ноге, али има неку невидљиву духовну болест која је спречава да ме загрли као мајка нежно. Немој у томе одмах видети неку злу намеру њену, него радије на то гледај као на неки недостатак, нештошто је спречава да учини оно што би као мајка желела. Ти се радуј тој њеној унутрашњој жељи да те загрли, не сумњајући ни мало да она има у себи ту жељу и добру намеру, а то штоона ту своју жељу не успева да и на делу оствари, то претрпи. Таквим размишљањем ћеш значајно себи олакшати и што је најважније поправићеш својаосећања према њој.
Можда и ниси свесна, али из твог писма јасно се види да ти ипак удубини душе много тога замераш својој мајци. Твоја унутрашња осећања се манифестују натвојој спољашњости често кроз ситне несвесне покрете, кроз најситније детаље на твом лицу,у твом ставу, у твојим покретима, речима, гестовима. Она то све интуитивно осећа,највероватније не би могла да свесно укаже на све те детаље, али сви они битно утичу на оно шта она осећа према теби. Тако да ако ти осећаш у себи неку горчину према њој, сва јеприлика да и она слично осећа према теби. Ти дакле поради на себи да се ослободиш те своје унутрашње огорчености према њој, па ће се то одразити и на твојој спољашњости и она ће свакако осетити ту промену код тебе, па ће и њој бити лакше да промени своја осећања према теби.
У сваком случају, ти се чврсто држи овога што сам ти препоручио и верујем да ћеш посленеког времена видети и сама да се ситуација поправља. Ти само немој одустајати да чинишоно што до тебе стоји, а за остало се не брини. Бог нека ти буде помоћник у тој борби.
Извор: Телевизија Храм
