28.03.2021.

Владика Јустин: Богопознање је могуће „молитвом, и то тако што ћемо душу своју, ум свој сав предати срцу

У недељу 28. марта, Епископ жички Г. Јустин, поводом редовне канонске посете, служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Горњем Милановцу. Његовом Преосвештенству саслуживали су: протонамесник Драган Ђорем, архијерејски намесник таковски, протојереј Миодраг Анђелић, старешина цркве у Горњем Милановцу, протојереј-ставрофор Милутин Стевановић, протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, протојереј-ставрофор Миленко Милованчевић, протојереј Милан Мионић, протонамесник Здравко Николић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Стефан Симић.


Након што је прочитано Еванђеље, Епископ Јустин се у својој беседи обратио верном народу осврћући се у почетним тачкама на Васкршњи пост и његов значај. Преосвећени је нагласио значај централне личности хришћанства, Богочовека Исуса Христа као Онога Кога сваки верујући треба подражавати приликом подвига поста. Христос је својим Оваплоћењем према речима Владике „узео најприснију заједницу са човеком, узео је људско тело, наше тело, пало тело, осим греха и понео га. Са тим телом, прошао је Голготу, Распеће, Погребење, али и славно Васкрсење и седење са десне стране Бога Оца. То Господ Бог нама стално на Литургији говори.“

Истичући ову најбитнију истину Преосвећени поучава да је она стално присутна у литургијском сабрању где смо сви удови једнога Тела Господа Исуса Христа. У даљем току своје беседе Епископ је направио осврт на јеванђелску причу о четворици људи који су носили одузетога и парализованог човека. Након што су га показали Господу Христу Он је човека ослободио грехова, те је тако и оздравио. Овде је Преосвећени све поново подсетио на божанску силу Господњу којој је све могуће, а такође и онима који иду путем Крста.

У завршном делу своје беседе Владика је истакао важност још једне личности – Светог Григорија Паламе, кога Црква прославља са посебним поштовањем ове седмице. Угледајући се на Господа Исуса Христа, најсветијег Пастира, један од највећих пастира наше Цркве био је управо Свети Григорије. Народ је поучен о историјским околностима у којима је светитељ живео, као и о исихастичком спору који се тицао богопознања и Исусове молитве. Богопознање је могуће „молитвом, и то тако што ћемо душу своју, ум свој сав предати срцу, јер из срца долазе разне помисли зле и добре и срце је обиталиште Безграничног, ту је Његово место.“

Молитва у исихастичкој пракси гласи „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.“ Управо том молитвом исихасти монаси су, по речима Епископа, „заслађивали унутрашњост природе своје, умиривали срце своје, душу своју, ум свој, да се не мету око житељских брига и светлости и сладости овога света, јер нама је припремљен други, будући свет, у коме нема жалости, нема болести, нема смрти, нема преваре и лажи, него је тамо живот са свима Светима у Господу Богу.“

Након поуке о исихастичкој молитви Владика Јустин је указао на сталну актуелност исте и у 21. веку, те да је она једно од духовних помагала ка достизању Царства Небеског. На самом крају беседе, Владика је изнео своју молитвену наду да сви заједно у овом посту изађемо „бољи и светлији славећи Оца, Сина и Духа Светога, Тројицу нераздељиву у све векове и на сву вечност. Амин“.

По завршетку Свете Литургије уследила је трпеза љубави у парохијском дому коју је припремила братија храма. Старешина храма протојереј Миодраг Анђелић том приликом свечано се обратио Епископу Јустину, свештенству и вернима исказујући своју захвалност пре свега Преосвећеном због пастирске бриге и посете, али и свима осталима који су узели учешћа у заједници љубави. 


Извор: Епархија жичка