Интервју с Митрополитом западно и северноевропским Антонијем за Бугарску телеграфску агенцију дат је 24. фебруара 2021. године, уочи пете годишњице дана канонизације светитеља Серафима (Собољева), Архиепископа богучарског, дугогодишњег старешине Патријаршијског подворја у Софији (+1950). Спомен на светитеља Серафима, софијског чудотворца, Руска и Бугарска Православна Црква славе 26. фебруара.
— Ваше високопреосвештенство, пре пет година први пут у историји Бугарске и Руске Православне Цркве обављена је заједничка канонизација светитеља Серафима. Можемо ли рећи да је свети Серафим на посебан начин ујединио наше народе и Цркве?
— Несумњиво, акт заједничке канонизације светитеља Серафима, софијског Чудотворца, пре свега представља потврду светости која се одмах после блаженог упокојења светитеља испољила у чудима која су се дешавала на његовом гробу. Свети Серафим није само бугарски у руски светац, он је светац свих Словена.
Његов живот је протицао овде, на територији наше миле и драге домовине, у граду Софији, он је духовно руководио руским православним хришћанима који су живели у главном граду и у целој нашој земљи. Дуго времена, око тридесет година, своје светитељско служење је пре свега посведочио својим делима, вером, смирењем и кротошћу, стрпљењем и уздржањем, као и одбраном истина православне вере у тим заиста тешким временима која му је Бог одредио за службу. Било је то време између Првог и Другог светског рата, време раздора и неслоге.
Православна вера је тада подвргавана искушењима, али се владика Серафим трудио да колико може сачува чистоту вере. Видимо то у његовим радовима, говорима на међународним форумима у којима је учествовао, у преписци са сабраћом, архијерејима Руске Православне Цркве. Народно поштовање које је почело још за његовог живота, представља сведочанство да верни народ признаје његово узвишено служење, његово дело. Знамо да је одмах након што га је Бог призвао у вечни живот на дан Победе Православља (1950. године) на његовом гробу, с уздањем и надом почело да се окупља мноштво људи, они и данас настављају да долазе и траже помоћ свеца у невољама и искушењима. Његов завет који је оставио многим људима с којима је општио био је следећи: „Ако добијем милост од Господа, утешићу вас и помоћи ћу вам!“ И данас, кад има већ пет година откако је канонизован и откако се поштује у календарима Руске и Бугарске Православне Цркве, сведочимо о многим чудима која се дешавају по заступништву и молитвама светог Серафима.
— Ваше високопреосвештенство, да ли по Вашим запажањима свети Серафим својим неоспорним чудима јача веру мирјана и парохијана?
— Разуме се, јер он је готово наш савременик, светитељ Серафим је пример за то да се светост може постићи и у најновије време. Кад отварамо богонадахнута дела светаца, житија светаца, ми црпимо надахнуће и видимо да је све то било пре много година. А кад Црква прославља савременика, то нам помаже и даје нам наду и уздање у то да је светост и данас остварива, и то треба да буде животни циљ сваког православног хришћанина – да прекорачи праг вечности после кратког боравка на земљи и да добије оправдање пред Богом у вечном животу. Светитељ Серафим је достојан пример и чврст ослонац за све православне хришћане.
— Бујица људи који се моле у руској цркви код моштију светитеља Серафима не јењава. Свакога дана на стотине људи узносе молитве владики у крипти храма. О чему то говори?
— Ово сведочи о чврстој вери, о томе какав траг је светитељ Серафим оставио у душама својих савременика и потомака. Нит се ни данас није прекинула. Дело којем је служио настављају, између осталог, и свештенослужитељи који служе у подворју Московске патријаршије у руској цркви светог Николаја Мирликијског. А ово доказује да је вера жива, посебно у време као што је данашње, кад нас је задесила пандемија. Неоспорно, вера људи се учврстила, она даје наду и уздање. Кад човек види да се све руши, да губи темељ на којем си градио своју будућност, преостаје ти само чврста стена вере у Христа. Само је она чврста, непоколебљива и неразорива. Управо у њој можемо пронаћи ослонац. Ако си пао – устани и настави свој пут. Још више сад треба да се молимо, не само светитељу Серафиму, већ и Сведобром Господу нашем, Мајци Божјој, оном великом збору православних мученика, исповедника и светаца у које верујемо, што нам даје снагу у ова тешка времена.
— Ове године су због пандемије ограничене свечаности у част светитеља Серафима. Како ће овај значајан датум бити обележен без обзира на то?
— Значајан датум петогодишњице канонизације светитеља Серафима, софијског Чудотворца, биће обележен празничном Светом литургијом на руском подворју у храму светитеља Николаја Чудотворца. По одлуци Светог синода ја ћу служити Литургију, а саслуживаће ми високопреосвећени Митрополит Варненски и великопреславски Јован и високопреосвећени Митрополит Врачански Григорије. Дакле, и у тешко време пандемије потрудићемо се да колико је то могуће, на доличан начин прославимо овај датум у сећање на светитеља Серафима, софијског Чудотворца. После литургије ће се служити молебан у крипти покрај моштију светитеља.
Молићемо се, као што то чинимо на сваком богослужењу, да нас Бог избави од ове пандемије. Да они који пате од болести добију исцељење. Да се други учврсте у својој вери и да добију благослов у својим кућама по молитвама светитеља Серафима, софијског Чудотворца, како би ишли путем Христове вере.
Извор: Православие.ру
