Питање духовнику:
Најприје бих жељела да Вам се захвалим на несебичној љубави, труду и издвојеном времену како бисте нам одговорили на питања која Вам постављамо. Имам одређене недоумице око поста у сриједу и петак.
Често сам се налазила у оваквој ситуацији, и једна од њих се недавно поново догодила. Била сам у гостима код пријатеља које нисам видјела петнаестак година. Они нису привржени цркви те су ме понудили мрсним колачем. Да не бих повриједила Бога и прекршила пост одбила сам послужење. Да ли сам на тај начин повриједила своје пријатеље, без обзира што сам то урадила уз широки осмијех и објашњење да је петак те да је на снази пост. Да ли сам правилно поступила или је ипак требало да поједем оно чиме сам почашћена? У истој ситуацији се нашао и мој син недавно отишавши на Славу код свог пријатеља. Први дан прославе је био у уторак, али је он био позван у сриједу тако да је трпеза била мрсна. Пар сати прије доласка домаћин се сјетио да мој син пости те га је питао да ли пости будући да нема ништа посно од хране. Мој син му је рекао да се не брине око тога те да ће се он послужити оним што буде посно од онога што је већ било примпремљено као што су салата, хљеб, пиће и слично. Домаћин је упркос томе наручио за њега из ресторана посни оброк и изнудио се додатном трошку. Да ли је и мој син требао да прихвати мрсно послужење како не би повриједио домаћина и изнудио га додатном трошку? Нека Господ укријепи Вас и сву браћу и сестре који раде на реализацији емисије „Оговор духовника“. С Богом остајте! Захвална сестра у Христу.
Одговор духовника:
Драга сестро, већ сам више пута говорио о томе да исправност било ког нашег поступка зависи пре свега од мотива којима смо се руководили при том делу. И овде ваља применити исто расуђивање. Да ли си погрешила што ниси појела мрсан колач у петак када су те пријатељи понудили, или не, то зависи од онога шта си тог тренутка нашла у себи као мотив за одбијање тог колача. Ти пишеш како си понуђени колач одбила да не би повредила Бога и прекршила пост. То звучи као ваљан мотив. Међутим ниси писала о оним мислима које су ти тог тренутка говориле да ипак узмеш и поједеш тај колач. Јер свакако да је било и таквих мисли иначе ти не би уопште ни постављала овакво питање. Дакле тог момента у теби су биле присутне различите помисли и неке су наводиле аргументе који говоре да клоач треба да узмеш, а друге су говориле да то не учиниш. Ти си предност дала овим другима и одбила си да узмеш мрсан колач.
Савим је дакле логично да ћеш навести неке ваљане разлоге зашто си предност дала баш тим мислима, а не оним другим. Међутим да би се заиста могло расуђивати о томе да ли си донела исправну одлуку, неопходно је знати и оне друге мисли и њихове аргументе. Јер на пример ако си у себи осећала одређену супериорност у односу на твоје пријатеље који не посте, или ако си се мало пред њима правила важна зато што постиш, или ако си може бити уживала у прилици да својим пријатељима који не посте, одржиш лекцију како је то што они не посте погрешно и како си ти исправна па постиш, онда би врло вероватно било боље за тебе да си појела мрсан колач. Ја те наравно не оптужујем да си имала баш такве помисли и верујем да ниси тако мислила. Него само покушавам да ти објасним како да ти сама себе преиспиташ и закључиш да ли си исправно поступила или не. Ако закључиш да си погрешила, онда увиди у чему је била грешка па следећи пут у сличној ситуацији пази да грешку не поновиш. Ако нађеш да си исправно поступила, онда се више не враћај на тај догађај него иди даље.
Оваква анализа ће ти помоћи да се ослободиш сумњи и колебања. Ако си донела неку одлуку у одређеној ситуацији без довољно пажње, онда те сећање на тај догађај може оптерећивати јер стално осећаш да си можда погрешила. У таквим ситуацијама спроведи што је могуће детаљнију анализу свих својих унутрашњих помисли и мотива и разјасни себи самој једном за увек да ли си погрешила или не. Ако си погрешила, покај се и извуци поуку за следећи пут, а ако си исправно поступила, заблагодари Богу и више се не враћај у мислима на тај догађај него пази на себе и на ситуације које су пред тобом.
Сасвим је лако донети одлуку када те на једну страну вуку све добре помисли, а на другу све рђаве. Међутим, то се ретко догађа. Понекад ћеш у себи приметити да те неке добре помисли наводе да нешто учиниш, а неке рђаве да то не учиниш, а истовремено неке друге добре помисли те наговарају да то не учиниш, док те опет неке друге рђаве помисли наговарају да ту ствар ипак учиниш. У таквој ситуацији шта год да одлучиш задовољићеш неке рђаве мисли у себи, и неке добре ћеш одбацити. Када се нађеш у таквој ситуацији, постарај се да утврдиш које су од тих помисли опаснији противници; које те чешће надвладавају у борби, па онда се одлучи да урадиш супротно од онога на шта те те опасније помисли наговарају. На пример: желиш да не прекршиш пост, али истовремено осећаш у себи и опасност да ћеш се направити важна и да ћеш свој пост чинити тако “да те виде људи”, а Христос заповеда: “Да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.” У таквој ситуацији ако се определиш да одбијеш колач, дајеш крила својој сујети, а ако пак поједеш колач, дајеш крила свом стомакоугађању. Ако ти је тешко да процениш која је од ове две страсти за тебе опаснији противник, те против које ти ваља у том тренутку устати, можеш да удариш на обадве, тако што ћеш узети делић тог колача или донесеш у себи одлуку да испостиш један дан мимо поста. Тиме ћеш задати ударац својој сујети, али ћеш с друге стране држати и свој стомак под контролом не допуштајући му да се превише разузда.
У сваком случају, ако сву ову анализу спроведеш у својој глави пре него одлуку донесеш, онда ће ти савест после тога бити мирна и неће те оптерећивати помисао да си можда погрешила. Имаћеш у себи врло јасан разлог зашто си тако поступила а не некако другачије. Стога се вежбај да ову анализу спроводиш пре него се одлучиш. Такође је добро да утврдиш и неку хијерархију страсти са којима се бориш, да знаш која од њих ти је најјачи противник, која је на другом, трећем и осталим местима. Кад саставиш такву листу, онда размисли на шта те све може наговарати она најопаснија страст и у каквим све ситуацијама би могла доспети у искушење да ту страст задовољиш те унапред припреми свој одговор за сваку такву ситуацију. Тако када дођеш у неку од њих, имаћеш већ изграђен став шта и како ваља да чиниш. Када таквом борбом постигнеш да та најјача страст у теби нешто ослаби, те место најопаснијег противника заузме нека друга страст, онда се припреми како да убудуће поступаш да би ту страст савладала. И тако редом.
Ваља да знаш и ово: понекад једна страст утире пут некој другој. На пример ако се бориш са сујетом и стога често у ситуацијама попут оне коју си описала, одлучиш да прекршиш пост и сузбијеш сујету, онда се мало по мало навикаваш на кршење поста и то ти постане као нешто обично, онда те можда после тога нападне страст очајања и безвољности, па дођеш у искушење да сасвим напустиш пост. Пази дакле и на ове страсти које пред собом шаљу као извидницу неке слабије, како би ти се привукле и изненада те напале свом жестином. Тако ако некад правећи компромис попушташ некој страсти да би сузбила неку јачу од ње, пази да случајно тиме не дајеш крила некој још опаснијој која се крије иза оне слабе.
Што се пак тиче твог сина, нека примени исто расуђивање о својим мотивима. Не треба да се осећа кривим што је домаћина изложио додатном трошку. Или не треба уопште да иде на ручак код домаћина коме би ово било оптерећење. Природно је да се осети непријатно у ситуацији у којој сви нешто раде другачије од њега. Тако би се исто осећао и кад би сви они постили, а он јео мрсну храну. Како би ову непријатност свео на најмању меру, треба да у себи има потпуно јасне разлоге зашто је поступио тако како је поступио. Дакле нека преиспита све своје мотиве, и све аргументе и за и против. У том случају то што је нека бака која је постила средом и петком, кад би ишла у госте јела мрсну храну да не би одбила гостопримство, неће имати никаквог значаја. Јер она је то радила у складу са својим унутарњим стањем, а он је донео одлуку на основу свог унутарњег стања. Ако пак нема јасан одговор у себи зашто је тако одлучио, онда ће му цела ситуација бити додатно непријатна.
Кључ за мир у души је мирна савест, а пут до мирне савести је анализа сопствених мотива пре него се одлука донесе. Пази на своје мотиве и имаћеш мир у души чак и када се нађеш у непријатној ситуацији да сви са чуђењем гледају на тебе и твоје поступке. Таква ситуација ти вероватно никад неће бити пријатна, али уз мирну савест и јасан став, неће ти бити превише тешко да је претрпиш.
Извор: Телевизија Храм
