Питање духовнику:
Имам један проблем. Молим вас да ми помогнете. Славим Светог Георгија Побједоносца. Ожењен сам; имам своју породицу. Као мали сам остао без оца и дјед ми је предао славу. Међутим, слава се увијек слави код дједа и бабе на селу. Иако сам преузео славу не славим је у свом дому. Прошле године због новонастале ситуације са короном славу сам по први пут прославио у свом дому. Ближи се Свети Георгије а баба и дјед поново зову да се код њих прослави слава. Моја супруга се томе противи. У нашем крају се некако подразумјева да се слава слави на дједовини, иако сам код патријарха Павла прочитао да је светац заштитник дома и да се слава одмах треба почети славити чим човјек оснује своју породицу. С једне стране жао ми је бабе и дједа, јер у мени вјероватно виде свог покојног сина, а са друге стране волио бих славити славу у свом дому. Молим вас за савјет. Хвала Вам много. Свако добро од Господа васкрслог.
Одговор духовника:
Свето Писмо каже: “Оставиће човек, оца и матер, и прилепиће се својој жени”. Дакле, у тренутку када се жениш, ти треба да оставиш и своје родитеља, а још више бабу и деду. То наравно не значи да не треба и даље да се бринеш о њима. Што су старији и немоћнији, тим је већа твоја обавеза да се око њих постараш. Но, оне речи “оставиће их и прелипиће се својој жени”, значе да су потребе твоје жене и твоје деце, на првом месту, па тек онда потребе твојих родитеља и њихових родитеља. Кад си у дилеми коме да учиниш по вољи, својој жени или својој даљој родбини, приоритет свакако треба да има твоја жена. Наравно, то не значи да и она не би могла да се у нечему одрекне неке своје жеље, ради њих. Али то би требало да буде њена слободна воља, а не насилно.
Ваља да имаш у виду и следеће. Славити крсну славу не значи само направити гозбу за своје пријатеље и познанике, како то нажалост многи чине. Славити славу састоји се пре свега у томе да се тог дана оде у цркву на свету литургију и да се тога дана причести, ако је то икако могуће, затим да се принесу колач и жито за спомен свих оних предака који су с колена на колено преносили ову крсну славу и који су је сачували и нама у наслеђе оставили. Гозба ако се и прави, требало би да буде пре свега намењена да се нахране гладни и сиромашни, а не наши богати пријатељи. У данашње време се то углавном свело само на гозбу за пријатеље и познанике, а о гладнима и сиромашнима ретко ко уопште и помишља. Не кажем да баш неизоставно доведеш неке просјаке са улице и посадиш их за трпезу заједно са својим пријатељима. Тако нешто премда би било за похвалу, ипак можда не би пријало ни самим просјацима. Али их можеш помоћи и нахранити и на неки други начин, или можеш дати неки прилог у какву народну кухињу ако је организована при твом парохијском храму. Ако пак не постоји народна кухиња при твом храму, покрени иницијативу код свог свештеника и код својих пријатеља па се можда можете удружити и покренути нову народну кухињу. Где год има сиромашних и гладних, треба да постоји и народна кухиња. Но често се то препушта другима: “Ваљда ће то неко други, богатији, образованији, од мене покренути” мисли свако за себе и тако нико ништа не покреће. Кад би свако ко слави крсну славу, барем размишљао тог дана о гладнима и сиротима, вероватно би се неко и одлучио да покрене неку акцију.
Стога ако ме питаш да ли да славиш своју крсну славу код свог деде, или у свом дому, рекао бих ти да је најбоље да тог дана одеш у цркву на свету литургију и причестиш се. Где ћеш потом правити гозбу за своје пријатеље, уопште није тако важно. Понеки светитељи се празнују више пута у току године. Тако се свети Георгије празнује и у мају, али исто тако и у новембру, па чак и у децембру. Гозбе можеш правити за било који од тих дана, па можеш једном код деде, а једном у свом дому. Но, свакако се старај да тог дана одеш на свету литургију и причестиш се. А размисли и о овоме што сам ти рекао о гладнима и сиромашнима. Па уместо да на гозби причате само нешто неозбиљно, можеш са својим госитма да заподенеш и озбиљнију причу о томе шта да се ради са гладнима. Не кажем да се на слави не смеш нашалити и радовати са својим гостима. Развеселите се ви, и подружите се лепо и пристојно, али се мало дотакните и ових озбиљнијих тема. Уверен сам да има много људи који би радо помогли, али само не желе да буду први, него чекају да то неко други први учини. Што онда не би ти био тај који ће први покренути причу на ову тему.
На тај начин ћеш истински прославити Светог Георгија, и учинићеш да га се сете и сви они гладни који тог дана изненада добију нешто бољу порцију.
Извор: Телевизија Храм
