У среду, 21. априла је у манстиру Венчац у Брезовцу код Аранђеловца је била одржана исповест свештенства орашачког намесништва. Светој тајни Исповести су присуствовали сви активни и пензионисани свештеници овог намесништва. Свештенство је исповедао јеромонах Доситеј Хиландарац, игуман манастира Ћелије.
Након Свете тајне Исповести у овом храму је Епископ шумадијски Господин Јован служио Свету Пређеосвећену Литургију. Епископу Јовану су саслуживали, јеромонах Доситеј Хиландарац, архијерејски намесник орашачки протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, протојереј Милован Ранковић, протонамесник Александар Миловановић, протођакон Иван Гашић и ђакон Александар Бабић.
Пред крај Свете Литургије Епископ шумадијски Господин Јован је окупљене вернике поучио својом беседом. Епископ нас је подсетио да дани поста служе да очистимо душу и тело. Морамо бити трезвени, јер ако изгубимо трезвеност изгубићемо себе. Трезвен човек је онај који слуша и извршава реч Божију. Морамо бити одговорни да размишљамо о својим делима. Трезвени људи увек преиспитују себе и своја дела. Човеку је итекако лако пасти, лако се одвојимо од Бога. Падамо јер се уздамо само у себе, не у Бога. Ми људи смо у стању да Божанску лепоту која је у нама затамнимо својим неделима. Трезвеност је она која чува човека. У овоме свету нико није домаћин до самога Бога. Читав наш живот ми тражимо да нас други поштују. Мислимо да ћемо својим положајем и титулом задобити спасење, али се варамо јер спасење је једино од Бога. У дане поста највише треба да иштемо спасење. Будимо велики пред Богом и пазимо како постимо. У посту храна није пресудна. Морамо бити благодарни Богу што нас трпи овакве. Посветимо времена својој души. Ко чува уста своја и језик свој тај ће сачувати и душу своју.
Након Свете Литургије у сали манастирског конака јереј Марко Петровић, парох јеловички је прочитао реферат на тему „Васкрсење – смисао човековог живота“. После читања реферата окупљено свештенство је износило своје мишљење о раду, а јереј Марко је одговарао на постављена питања у вези са овим радом. Потом су сви присусвовали заједничкој Трпези Љубави.
Извор: Епархија шумадијска
