Мали дио моштију Светог Јована Владимира, краља зетског, које су биле одузете од стране албанске државе и налазиле се у Државном историјском музеју у Тирани, враћене су Цркви. Држава је Цркви вратила мало веће честице моштију, дијелове лобање, главе, лакта и ноге, које су се налазиле у Народном музеју у Тирани, каже за Радио Светигору свештеник Јован Пламенац парох барски, који је 1991. године пронашао кивот са моштима Светог Јована Владимира у цркви Свете Марије у Елбасану.
Отац Јован каже да дјелова моштију Светог Јована има и на другим мјестима.
“Светитељева карлица се налази у музеју у Берату, једна подлактица у цркви Светог Николе болничког у Охриду. Друга Светитељева подлактица налази се, заједно са дијелом моштију Светог Козме Етолског, у кивоту у Благовјештењском храму у Тирани и износи се поклоницима на цјеливање, док се кивот са осталим моштима, који почива у олтару Благовјештењске цркве, износи само уочи славе празника Светог Јована 3. јуна, када се носи у аутомобилској литији до манастирима Шин Ђон код Елбасана гдје се служи Свеноћно бденије и ујутру литургија. Тако је то од кад је на чело Албанске цркве дошао Архиепископ Анастасије. Мошти нису ни изношене из Благовјештењске цркве осим тог малог дијела који се сада враћен Цркви“, каже отац Јован.
Сештеник Јован Пламенац сјећа се и како је 1991. године пронашао мошти Светог Јована Владимира у Албанији.
“Са новинаром Жарком Рајковићем кренуо сам на дочек Нове године у Тирану. Сјетио сам се ријечи оца Бошка Фемића који ми је често говорио да бих, као новинар, могао да одем да видим гдје су мошти Светог Јвана Владимира за чији светитељски лик је био много везан. Замолили смо водича путовања да, по повратку у Црну Гору, организује ручак у Елбасану, како би ми имали времена да одемо до Шин Ђона и потражимо мошти. Док смо тражили превоз рекли су нам да су мошти Светог Јована Владимира у Цркви Свете Марије у Елбасану. Одјурили смо тамо.
Црква која је била у лошем стању чувала је велику Светињу – мошти Светог Јована које су се налазиле у кивоту на једном сточићу. Није било лобање, рекли су нам да је украдена.
Двије године након тога кренуо сам у манастир Хиландар. Изашли смо код манастира Зограф и свратили да се поклонимо. Тада су у Зоографу била четворива. Када су чули да смо Срби одвели су нас да нам покажу мошти које чувају. Схватли смо да је ријеч о лобањи Светог Јована Владимира.
Био је то велики благослов за мене. Истражујући, касније сам сазнао да се још један дио лобање чува у Рилском манастиру.
На више мјеста се налазе мошти Светог Јована Владимира, има их чак и у приватним домовима“, каже отац Јован Пламенац.
Он наглашава велику везаност своју и његове породице за Светог Јована Владимира.
“Проналазак моштију Светог Јована Владимира је одредио мој и живот моје породице. Митрополит Амфилохије крстио је моје троје дјеце на Румији прије него што се тамо вратила црква. Тамо сам се и вјенчао“, каже свештеник Јован Пламенац.
Отац Јован нам је говорио и о бројним народним вјеровањима и легендама везаним за Светог краља Јована Владимира, од којих је једна и повратак цркве на Румију. Он каже да је сјећање на светог Јована Владимира можда и најупечатљивије сачувано у околини Бара, по мјестима куда је ходио светитељ и која чувају његове свете стопе.
