У четврту недељу Часног поста - Средопосну, 11. априла 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини.
Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу.
Епископ Херувим произнео је богонадахнуту беседу сабранима:
У име Оца и Сина и Светога Духа,
Драга браћо и сестре, и данас смо могли да чујемо Прокимен гласа, пре почетка читања одељка из посланице Светога апостола Павла који гласи: Појте Господу нашему појте, појте цареви Господу нашему појте! То је заправо позив свом роду људскоме да непрестано треба појати Господу, а пој Господу подразумева служење у врлини и уподобљавање Христу. Јер Он је ради нас људи и ради нашега спасења претрпео страдање, да би се нама људима отворила могућност заједнице са Њим и поновно обитавање у тој љубави божанској која нас непрестано враћа у загрљај и наручје Његово. Ми смо људи грешни и зато смо одвојени од љубави и милости Божије. Падамо, али исто тако, Бог нам увек опрашта како бисмо били близу Његове благодати и омогућава нам да осетимо Његово присуство. Блгодат Божија и врлине за живот вечни задобијају се искључиво кроз покајање и пост. Управо, период у коме се тренутно налазимо је Света четрдестеница. Време када душа људска ходи духовним животом, као што је и ходио Јеврејски народ у пустињи под духовним вођством Пророка Мојсија. Свети оци Цркве то изображавају на овај начин: Четрдесетодневни пост је наш пут ка спасењу и испуњење Божанске љубави изливене на човека, да би могао да осети благодат свете тајне Васкрсења и благодат живота у Цркви Божијој.
Нема живота, драга браћо и сестре, ако не живимо у Цркви Божојој и ако се не причешћујемо Телом и Крвљу Господњом. Примање Тела и Крви Господње треба да буде свакодневно, али сходно нашим могућностима и оним што као људи можемо, оно бар Недељом, када су свете службе Божије да долазимо у Свети храм да би примили Божанску благодат која је залог живота. То је истинити залог живота у љубави, живота у врлини, у заједници са Христом, у заједници са Богом живим и делатним, који нас благодаћу Духа Светога непрекидно зове и сабира, да будемо спремни за она вечна добра и за ону вечну Литургију у Царству Небеском. Вечна Литургија је Литургија безвремености у којој смо око нашега Творца у љубави и милости Божијој. Не можемо живети и постојати у овоме свету ако у себи не изграђујемо такав врлински начин живота.
На то нас упућује и Свети Јован Лествичник, кога смо се данас сетили у овој четвртој Недељи поста. Управо, данашњи празник нас упућује на пут подвига, на испитивање колико смо у току ове три, и сад четврте седмице, успели да умиримо своју телесност. Колико смо постом и молитвом умили душу своју да би осетили благодат и љубав Божију. Зато је данашња четврта Недеља и посвећена Светом Јовану Лествичнику, који је ходио путем врлине водивши га ка Царству Небеском, ка пуноћи заједнице, у непрекидном подвигу и истјезавању свога тела да би оно постало сасуд Духа Светога.
Седмица која нам предстоји заправо је наш испит: да сагледамо себе, да размислимо колико смо и какве смо духовне атлете у овоме посту, колико смо успели да умиримо себе, колико смо добрих дела учинили, а све то да би обитавали у љубави и милости Божијој, и били испуњени благодаћу Светога Причешћа - тога благодатнога дара нашега живота. Зато ћемо то следеће недеље и прославити кроз седмицу Марије Египћанке која је пуноћа испуњења управо свих ових речи: да је Свето Причешће је лек бесмртности, да је Свето Причешће лек нашега живота! Лек којим побеђујемо себе и уподобљавамо се Господу! За то је најбољи пример пут којим је ишла Света Марија Египћанка. Грешница, а понижавана од света који је око ње. Блудница, али велика молитвеница и на крају велика победница за Христа.
Ми данас често осуђујемо, али шта смо, драга браћо и сестре, учинили да будемо бољи? Шта смо учинили са собом да негледамо очима палости и греха, него да гледамо преображеним очима? Шта смо учинили са собом да свој поглед окренемо ка Богу да би се други огледали у њему? Осуђујућу брата свога, далеко смо ми у тој димензији од љубави и милости Божије, а која нас не упућује на та дела и на такво чињење. Зато смо дужни да непрекидно преображавамо себе, своју телесност и своје очи, гледајући у другоме брата који је наш пут ка Христу - да у њему видимо љубав и милост Божију, јер је то истинити пут и ка нашем спасењу. Ова и свака Литургија је управо испуњење и икона свега тога. Икона која нас непрестано руководи ка покајању, ка посту и молитви, ка нешем смирењу.
Нека би Господ све нас благословио да се смиравамо, да гледамо очима преображенима једни према другима, да гледамо у другоме Христа, где ћемо увидети његове врлине које ће нас стално упућивати ка Царству Небеском и вечној заједници Љубави. Нека би Господ дао да то свагда буде, и нека благодат и благослов Божији буде на свима вама. Живели, сретни и благословени били! Амин.
По одслуженој Светој Литургији Епископ Херувим служио је помен новопрестављеном архимандриту Јовану Радосављевићу, једном од највећих духовника Српске Православне Цркве данашњице.
