Питање духовнику:
Мој дечко, са којим сам већ дуго у вези, је атеиста. Не воли да прича о вери са мном јер имамо другачије ставове. Када ја постим, он то поштује и не исмева ме, али не воли са мном да прича о мојим неким верским недоумицама, размишљањима... Када хоћу да уђем у православну књижару морам да га убеђујем да уђе са мном, а до цркве ме само отпрати и не улази са мном. Он је заиста једна од најбољих особа које познајем, толико врлина нисам видела ни у неким верујућим људима, много га волим али ме само мучи што се око вере не слажемо. Он такође није ни крштен, ни његови родитељи нису религиозни, па се плашим како бисмо и нашу децу васпитавали што се тога тиче.
Одговор духовника:
У првој посланици Коринћанима Свети апостол Павле пише: “И ако нека жена има мужа неверујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља”. Ово је говорио за оне жене које су постале побожне тек пошто су се већ биле удале за неверујућег човека. Мало даље он каже: “Жена је привезана законом за време док јој живи муж; ако ли јој муж умре, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу”. Другим речима, ако се тек спрема да ступи у брак, онда би требало да изабере верујућег мужа. Ове поуке он је дао више у форми савета него ли апсолутног правила. Другим речима, није апсолутно недопустиво да се удаш за атеисту, али није ни препоручљиво.
Не ретко се догоди да се млада и побожна девојка заљуби у непобожног младића и да у себи машта о томе како ће се он временом преобратити и постати побожан. Понекад тај младић истовремено у себи се нада да ће његова девојка временом увидети своје заблуде и постати попут њега – атеиста. Када коначно ступе у брак, свако са сопственим потајним надама, које су међусобно потпуно супротне, онда се нађу у великој невољи. Живе у непрестаним свађама и без истинске љубави. У таквим браковима деца највише страдају.
Стога ти саветујем да будеш веома опрезна. Пишеш како је он пун врлина. Имао сам прилике да упознам неке неверујуће људе, који су заиста поседовали обиље хришћанских врлина, тако да ми није тешко поверовати да је такав и твој дечко. Међутим, не ретко сам сусретао и људе који су имали изглед побожности, као да су пуни врлина, али су њихове врлине биле само привидне, док су у самој суштини били потпуно страни истинским врлинама. Свети апостол Павле о таквим људима пише: “Јер су такви лажни апостоли, лукави посленици, који се претварају да су апостоли Христови. И никакво чудо; јер се сам сатана претвара у анђела светлости. Није, дакле, ништа велико ако се и слуге његове претварају да су слуге праведности”. Стога ваља да будеш веома опрезна кад је реч о врлинама твог дечка. Немој бити апсолутно сигурна да су те врлине заиста реалне и истините. Сасвим је могуће да оне тако теби изгледају само зато што си заљубљена у њега и зато што је твој ум делимично заслепљен твојим осећањима која гајиш према њему.
Ако је могуће стави те његове врлине на пробу. Моли се Богу да ти открије истину како не би донела погрешну одлуку. У молитви говори овако: “нека ми се покаже сама истина, а не оно што би моје срце желело да види”. Затим добро обрати пажњу да ли се он понаша врлински и онда кад не зна да га ти посматраш. Распитај се и код осталих, неутралних људи који га познају. Шта они мисле о његовим врлинама? Да ли га и они који су неутрални, сматрају за исто тако врлинског човека, како он теби изгледа? За сваку врлину за коју претпостављаш да је има, смисли неку пробу, неку ситуацију у којој би та врлина дошла до изражаја. Присети се да ли си га некада видела у таквој ситуацији и присети се како је он у тој ситуацији реаговао. Испитај све детаље око те ситуације. Постави себи питање, да ли би његова реакција била иста да се у тој ситуацији нешто измени. Покушај да удесиш такву, донекле измењену, ситуацију да би видела како ће он реаговати у тој измењеној ситуацији. Да ли ће његова реакција потврдити твоју веру да он заиста поседује ту врлину или не. Такође упитај себе кад би неки други човек у таквој ситуацији поступио исто тако како је он поступио, да ли би ти том другом човеку приписала ону исту врлину? Јер може бити да он поступа сасвим обично, како би и већина људи на његовом месту поступила, али се теби због заљубљености чини да је то знак неке велике врлине. Ако би неко ко ти није симпатичан, учинио то исто, да ли би била спремна да у том поступку видиш присуство оне врлине и у којој мери?
Препоручио бих ти и да направиш неки списак ствари које ти очекујеш у вашем будућем заједничком животу, како ти замишљаш да ће се одвијати ваш живот, како ће се одвијати васпитање деце, једном речју чему се ти све надаш. Затим му изложи све те своје наде и затражи да и он са своје стране искрено искаже све своје наде. Упитај га да ли би он потписао да је сагласан са свим твојим надама, и да им неће сутра стати на пут ако би се ти удала за њега. Ако његове наде не искључују твоје наде и ако је спреман да то и потпише, онда има наде да ћете имати складан брак. Али ако он у себи замишља ваш живот на такав начин да ће твоје наде бити сасвим искључене, онда ће ти бити јасно да је боље да у такав брак не улазиш. У том случају, реци себи овако: “Докле год сам у вези са њим, не постоји шанса да се упознам са неким који би за мене био онај прави”. Биће ти у том случају вероватно болно да се од њега раздвојиш, али нада да ћеш упознати неког бољег за тебе, ће ти помоћи да ту бол савладаш.
У сваком случају добро ћеш урадити ако све ово рашчистиш и себи разјасниш пре него ли евентуално ступиш у брак с њим. И добро ће бити ако то све обавиш што пре, да не би узалуд губила време с њим, ако се испостави да ваша веза нема будућности. Нека ти Господ помогне да донесеш исправну одлуку.
Извор: Телевизија Храм
