30.04.2021.

Вечерње богослужење са изношењем плаштанице у манастиру Ђурђеви Ступови

  

На Велики петак, 30. априла 2021. у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђевим Ступовима, вечерње богослужење са чином изношења плаштанице служило је свештенство беранског намјесништва и монаштво Манастира: високопречасни протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански и високопреподобни протосинђели: Евстатије (Драгојевић) и Павле (Пајић).


Звучни запис беседе


Богослужењу су присуствовали предсједник Владе Црне Горе господин Здравко Кривокапић, министарка просвјете, науке, културе и спорта Весна Братић и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Стијовић.

На крају богослужења архипастирским словом обратио се Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије. Он је казао да се клањамо страдањима Христовим и својим духовним очима гледамо на Христово распеће, на Његово крсно страдање, на изливање Његове живоносне крви и на Његову смрт.

„Гледамо како се извршава тајна безакоња, Онај који је цио свијет и све људе загрлио својим раширеним рукама на крсту, Онај коме служе анђели, од чијег мига дрхти сва земља, Онај коме стреме праведници и Божји угодници, Онај у чијим се устима не нађе гријеха, шта је Он примио у овом свијету? Примио поруге, издају, људско лукавство, завист, пакост, мржњу, пљување, шамаре, ланце и клинце на крсту. Изгледало је у једном моменту да је зло надвладало и да је Христос немоћан на крсту, али, тада се посвједочила Његова највећа љубав“, рекао је Владика.

Та љубав, додао је Преосвећени Епископ, посвједочила се кроз Његову жртву.

„Он је све то добровољно примио од овога свијета, искупљујући нас од наших грехова, а примајући на себе све кривице и гријехе људи из свих народа и свих покољења. Он, као Син Божји, дошао је из љубави у овај свијет да баци на земљу огањ Божје љубави и истине. То је огањ који спаљује гријехе, очишћује људску природу, просвјетљује људске умове“, бесједио је Владика.

Док се с једне стране вршила тајна безакоња, с друге стране, поучавао је Његово Преосвештенство, вршила се, Божјом љубављу, и тајна нашег спасења.

„То за људске очи није било видљиво. Већина људи била је, у том моменту, заслијепљена и помрачена мржњом, а поједини су се поколебали због страха, јер се догађало нешто што људски ум не може да схвати и што човјек не може да поднесе. Ученици Христови су се, испуњени страхом људским, разбјежали. Једино код крста била је Пресвета Богородица, жене Мироносице и Свети Јован Богослов. Они су остали вјерни до крста“, навео је Владика будимљанско-никшићки.

Чудесна је тајна Христовог распећа, која нас, по Владикиним ријечима, полако уводи у тајну Христове побједе над смрћу.

„Јер је Христос својом смрћу смрт уништио, јер је Његова смрт била живоносна. Оног момента када је Он издахнуо отворише се гробови и устадоше многа тијела праведних и показаше се некима у Јерусалиму. Земља се затресе, камење се распаде. Догодила се, не само људска, него и козмичка, надкозмичка тајна“.

„Христова побједа над смрћу заблистала је, тек, у трећи дан са Његовим васкрсењем, а то је значило и васкрсење свих оних који у Њега вјерују, који се са Њим сједињују, па су се разбјежани апостоли, после Његовог васкрсења, одмах сабрали око Њега, а радосна вијест о Васкрсењу Христовом се прочула и преобразила свакога ко је за њу чуо, ако је примио чистим срцем“, рекао је Владика.

Он је нагласио да се тајна Христовог страдања упечаћује у историју рода људског. Господ је претрпио Голготу, али и многи народи, оцијенио је Епископ Јоаникије, у многим моментима, трпе голготу.

„У историји српског народа ту голготу, на коју се често успиње српски народ можемо видјети много пута. Понајвише гледамо на косовску голготу, али ништа мања голгота није Јасеновац, Пребиловци, Јадовно и овдје наше голготе, Велика, Пива, Мурина у новије вријеме. Међутим, то, на један чудесан начин, све нас враћа на прави, истински пут Божји зато што смо са Господом. Ако смо са Христом распетим, ако смо вјерни Његовом крсту, Он нас оставити неће, Он ће нас укријепити силом свог Часног и животоворног Крста кроз којег се пројављује сила Распећа и Његовог преславног Васкрсења“, поручио је Владика, додавши да када страдамо Господ нас кријепи својим Крстом.

„Када смо тужни и прогнани, понижени, оклеветани, издани, свега је бивало и биваће, тада ако смо у вјери тада смо најближи Господу и на такав начин савршава се тајна нашег спасења, освећења и прослављења, само ако истрајемо, ако будемо вјерни до краја. Гледајмо на животе мученика, на животе светитеља. Хришћани увијек иду путем Христовим, и када је вријеме страдања, а и када је вријеме мира и благостања, увијек се кријепе вјером, клањајући се Крсту и славећи Васкесење, оснажујући се том двоструком силом која нас подиже из сваке патње и туге, изнад тегоба и тјескоба, које трпимо у овом свијету“, казао је Епископ Јоаникије.

Он је изразио задовољство што је предсједник Владе Црне Горе г.дин Здравко Кривокапић са министрима присуствовао вечерњем богослужењу у манастиру Ђурђеви Ступови, оцијенивши да Црна Гора има утемељену црквеност од апостолских времена, преко Светог Саве, Светог Василија, Светог Петра Цетињског, и великихи ктитора.

„Црна Гора, која је засијана толиким светињама и која је толико уљепшана православљем и нашом светом вјером за коју су се жртвовали наши преци, заслужује да има побожног предсједника Владе и министре који иду у цркву. Ми смо и раније власти, када су понекад долазиле у цркву, примали са љубављу, али, нажалост, они се окренуше против својих корјена, против његошевске традиционалне Црне Горе, против православља, па смо имали доста искушења“.

„Надамо се да смо та искушења као народ часно, поштено, без мржње, идући за Христом, уздижући високо барјак наше свете вјере, побиједили, да долазе бољи дани. Треба нам много слоге, трпљења, заједничког труда, подршке да бисмо изашли из тешкоћа. Велике су странпутице биле којима је Црна Гора ишла, макар од 1941. па наовамо. Вријеме је да се вратимо на прави Божји пут, да се вратимо Светом Сави, Светом Петру Цетињском и Светом Василију Острошком“, закључио је Владика Јоаникије.


Извор: Епархија будимљанско-никшићка