Поводом 75. годишњице од оснивања Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије митрополит волоколамски Иларион, председавајући ОСЦП-а, примио је честитке од кардинала Курта Коха, председавајућег Папског савета за унапређење хришћанског јединства, архиепископа Ђованија Д’Ањела, апостолског нунција у Руској Федерацији, и архиепископа Павла Пеција, ординарија Богородичине архиепархије у Москви.
У честитки кардинала Курта Коха митрополиту волоколамском Илариону стоји: „У духовном јединству са својим претходницима-председавајућим Папског савета за унапређење јединства хришћана који су већ дужи низ година успешно сарађивали са Одељењем, желео бих да изразим дубоку захвалност за ваш труд“.Он је истакао да је ОСЦП од оснивања био „привилеговани саговорник Свете Столице у односима са Московском Патријаршијом и кључна организација у процесу зближавања Руске Православне Цркве и Католичке Цркве. Од свог оснивања, Секретаријат за јединство хришћана одржава блиске односе са председавајућим Одељења, посебно са митрополитом лењинградским и новгородским Никодимом (Ротовом). Захваљујући раду Одељења и сарадника, односи између Руске Православне Цркве и Католичке Цркве доживели су одлучујућу прекретницу у 1960-им годинама“.
Кардинал Курт Кох је даље истакао допринос митрополита Јувеналија (Појаркова) и митрополита Филарета (Вахромејева) који су били председавајући ОСЦП-а када је „настављена блиска сарадња“ са Римокатоличком Црквом и „објављен низ важних теолошких докумената“.
Он је нагласио да „од 1989. до 2009. године када је садашњи Патријарх московски и целе Русије Кирил водио Одељење за спољне црквене послове, ОСЦП је промовисао активну сарадњу између Московске Патријаршије и Свете Столице, епископских конференција и других структура Римокатоличке Цркве. На овај период се односи и појава нових дијалога осмишљених ради развијања заједничких одговора на измењен економски, политички и социјални контекст, као и бројних и успешних састанака и конференција о социјалном учењу које заједнички организују Московска Патријаршија и Света Столица“.
Председавајући Папског савета за унапређење хришћанског јединства такође је изјавио да је именовање 2009. године митрополита волоколамског Илариона за председавајућег ОСЦП-а дало нови подстицај у односу Руске Православне Цркве са Римокатоличком Црквом. Посебно је поменуо ширење културног дијалога, пре свега, у оквиру Радне групе за координацију културних пројеката основане 2015. године, као и организацију „чувеног састанка у Хавани 12. фебруара 2016. папе Франциска и патријарха Кирила, чији је главни архитекта Руске Православне Цркве било управо Одељење за спољне црквене послове“. Према његовим речима, „овај догађај је отворио нове перспективе у односима између Московске Патријаршије и Свете Столице. Сваке године 12. фебруара, на годишњицу састанка у Хавани, делегације наших Цркава окупљају се да разговарају о темама покренутим у Заједничкој декларацији. Један од плодова овог састанка био је интензивирање студентских размена, чији је циљ промоција међусобног разумевања Цркава, а што је резултат заједничког рада Папског Савета за унапређење хришћанског јединства и Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије. Међу догађајима који заслужују помена, вреди се подсетити још једне иницијативе од великог историјског и духовног значаја за све вернике Руске Православне Цркве коју је такође организовао ОСЦП – реч је о преносу дела моштију Светог Николаја Чудотворца из Барија у Русију“.
Председавајући Папског Савета за унапређење хришћанског јединства надаље пише да је „нашем свету у тренутним условима повезаним са текућом пандемијом и свим њеним последицама – економским, социјалним и пасторалним, више него икад потребно заједничко сведочење хришћана, нарочито католика и православаца. Као што је праведно истакнуто у Заједничкој изјави папе Фрање и патријарха Кирила – „у одлучности да учинимо све што је потребно да превазиђемо наше историјски наслеђене разлике, желимо да ујединимо напоре ради сведочења Христовог Јеванђеља и општег наслеђа Цркве првог миленијума, заједнички одговарајући на изазове савременог света“ (стр. 7).
У име папе Франциска, у закључку он „изражава дубоку захвалност“ митрополиту волоколамском Илариону, председавајућем ОСЦП-а, и свим запосленима у Одељењу „за драгоцено служење Цркви… доприносећи даљем напретку на путу ка јединству хришћана“.
У својој поруци митрополиту Илариону архиепископ Ђовани Д’Ањело, апостолски нунције у Руској Федерацији, пише: „Широки спектар надлежности и мисија Одељења основаног 4. априла 1946. године одлуком Светог Синода, који је током многих година предводио Патријарх Кирил, чине га не само једном од најстаријих институција Руске Православне Цркве, већ и једном од кључних – управо због својих надлежности у које спадају међуправославне и међухришћанске везе, међународни односи итд.
Као представник Папе, желим да искажем радост поводом добрих односа које, такође, захваљујући Вашем Преосвештенству и Вашим најближим сарадницима, Одељење остварује са Апостолском нунцијатуром и Светом Столицом, што доказују не само већ поменута Заједничка декларација из Хаване, већ и бројни пројекти у културној, социјалној и добротворној сфери који показују како сарађујемо у духу узајамног поштовања, вођени једином жељом да можемо да се нађемо у служби нашег ближњег, забринути због горућих проблема наших верника и перспектива развоја људске цивилизације. Но, пре свега знамо да смо позвани да братски радимо на обзнањивању Јеванђеља спасења, на заједничком сведочењу моралног достојанства и истинске слободе човека“.
Архиепископ Павел Пеци у поруци преноси „најсрдачније честитке Његовој Светости Патријарху Кирилу за кога је годишњица ОСЦП-а тесно повезана са историјом његовог живота и пастирског служења“.
Он такође истиче да је „мисија црквених дипломата изузетно одговорна и тешка“. Ординариј Богородичине архиепархије у Москви је пожелео „свима који се данас подвизавају у овој служби у Руској Православној Цркви, као и онима који се за њу спремају, исто оно што је папа Франциско пожелео својим дипломатама: да увек будемо људи испуњени апостолском ревношћу који живе да би објављивали Радосну вест Христову; да будемо људи молитве и смирења којима живо општење са Христом представља истински хлеб насушни, и да будемо људи милосрдне и делатне љубави који се у свим околностима сећају сиромашних и одбачених“.
Извор: Сектор за информисање ОСЦП-а
