22.05.2021.

Владика Силуан: Немамо други пут и правац, осим Господа Христа!

 

У задужбини Светог Владике Николаја и његовог оца Драгомира, манастиру Лелић, молитвеном свечаношћу прослављен је Пренос моштију Светог Оца Николаја, празник коме је посвећен манастирски храм. Посебну радост свим учесницима сабрања ове године донео је Епископ аустралијско – новозеландски Г. Силуан, који је началствовао Светом Архијерејском Литургијом, уз саслуживање свог заменика архимандрита Петра (Радуловића), архијерејског заменика Епископа ваљевског протонамесника Филипа Јаковљевића, више свештенослужитеља Епархије ваљевске и игумана Теодора, старешине манастира Војловица (Епархија банатска) у коме је у доба Другог светског рата боравио Свети Владика Николај. Богослужење је својим појањем улепшао хор београдских богослова. Овогодишњи домаћини славе биле су породице Велимировић из Лелића и Станачић из Стрмне Горе. За наредну годину колач су преузеле Наталија Ковачевић, Ваљевка која живи и ради у Атини, Татјана Миликић и Ивана Сарић из Ваљева.


Велики је благослов доћи поново у ово свето место, где се налазе мошти Светог Владике Николаја у храму посвећеном Светом Оцу Николају, великом ранохришћанском угоднику кога је Лелићки Златоуст имао за свог небеског заштитника. Велики је благослов принети молитве са богобојажљивим свештенством и народом, посетити гроб вољеног нам Владике Милутина… речју, пребивати молитвено са свима са којима су везе у љубави Божјој чврсте ма колико нас километара делило, рекао је у празничном слову Епископ аустралијско – новозеландски Г. Силуан, благодарећи администратору Епархије ваљевске Епископу шабачком Г. Лаврентију, уз чији је благослов данас предводио литургијско сабрање, архијерејском заменику протонамеснику Филипу Јаковљевићу, лелићком игуману Георгију и свој браћи свештеницима са којима је увек радо служио и служи кад год се за то прилика укаже. Како нас учи Свето јеванђеље, ми немамо други правац и други пут, него да се тискамо око Господа Христа и да будемо у благодатном општењу у Његовим светињама.

Браћо и сестре, све је пролазно и колебљиво на земљи. Само Господ Христос је увек исти јуче, данас и довека. Наша колебљивост претвара се у непоколебљивост када се везујемо за Господа, Његову силу, благодат и дарове који нам се дају кроз Свето причешће у ком се обожујемо. Свети Николај Мирликијски дошао је као велики благослов народу у целом свету. Прославио се, како пише наш Свети Владика Николај, тиме што је утеловио све врлине Христовог јеванђеља, милосрђе и љубав према онима који страдају. Као такав, постао је утеха и нада целоме свету и свима нама. Да се потрудимо да Свето јеванђеље буде наш живот и да имамо љубави према свима. Оне љубави која извире из љубави према Господу – поучио је Владика Силуан.


Потребно је да се молимо за нашу дијаспору


Нарочиту радост аустралијском архипастиру, духовно рођеном овде, представља то што се у име својих епархиота са Петог континента поклонио Светом Владики Николају и узмолио Господа за добро свих нас и свих људи света.

Посебно треба да се молимо за нашу дијаспору, јер ми смо тамо изложени разним притисцима секуларизма и палог света. Данас наступа отворена борба против Хришћанства под видом разних хуманих закона, који се спроводе на територији појединих држава Аустралије. Стога, наши верници тамо немају овај благослов и ово богатство утехе. Они имају своје храмове, али Србија је натопљена крвљу мученика, орошена сузама покајничким, вапајима Богу за милост и добро бројних страдалника. Осведочена као дело Господа Христа. Наша дијаспора се још увек бори да то оствари у животу својих верних. Неизмерно смо благодарни блаженопочившем Владики Милутину на честицама моштију Владике Николаја и Оца Јустина – рекао је Епископ Силуан.

Након Свете Литургије, уприличен је трократни литијски опход, одслужен помен члановима породице Велимировић у капели у оквиру манастирског комплекса и преломљени славски колачи.


Подршка Владике Силуана и оца Петра испуњава наша срца


У име Преосвећеног Епископа шабачког и администратора Епархије ваљевске Г. Лаврентија, Владику Силуана, архимандрита Петра, браћу свештенике и верни народ поздравио је архијерејски заменик Епископа ваљевског протонамесник Филип Јаковљевић. Владика Силуан данас је носио штап, којег је држала десница Светог Владике Николаја, а на коме су уклесане речи које ће надживети све оно што видимо и што нас окружује:“Пастир добри живот свој полаже за овце“, открио је отац Филип Јаковљевић. Владика Силуан је дошао међу своје, који га познаше и доласку се обрадоваше. Читајући Свето писмо, видимо да, носећи бремена једни других, испуњавамо закон Божји, рекао је отац Филип Јаковљевић.

Владика Силуан и отац Петар су овде крај Владике Милутина узрастали и увек су са најудаљеније тачке планете долазили да се надахњују и духовно окрепљују. Ево, дошло је време када они то нама враћају. Када смо остали без нашег драгог Владике Милуина, били су уз нас и молитвено нас подржавали. Никад нас нису заборављали. Заиста нам је свима пуно срце када видимо Владику Силуана, јер имамо осећај као да видимо и Владику Милутина. Веома велика нам је част што сте овде са нама – речи су оца Филипа Јаковљевића које описују осећања свих овдашњих верника, у чијим је срцима дубоко урезан лик блаженопочившег Владике Милутина.

После упокојења Владике Милутина по делима која су остала иза њега видимо какав је он човек и духовни горостас био. Како време буде пролазило, то ће бити све јасније видљиво. Због познатих околности, мислим да смо на недостојан начин испратили Владику Милутина. Није могло да буде окупљеног народа, да се молитве умноже када испраћамо првог архијереја обновљене Епархије ваљевске. Али, иако га ми нисмо достојно испратили, небо га је са светим анђелима, Светим Владиком Николајем, Авом Јустином и свима светима достојно дочекал. То треба да нам буде утеха и обавеза да га се стално у молитвама сећамо – истакао је протонамесник Филип Јаковљевић. Осврнувши се на предстојеће заседање Светог Архијерејског Сабора, он је изразио веровање да ће Господ, молитвама завичајних светитеља, у трон Епархије ваљевске послати достојног наследника Владике Милутина, као и да ће мост који повезује Епархију ваљевску са Митрополијом аустралијско – новозеландском бити још чвршћи у времену које долази. Такође, отац Филип Јаковљевић је захвалио оцу Петру на свему што је учинио у организацији Епархије ваљевске, игуману манастира Војловица оцу Теодору, лелићком братству, на челу са игуманом Георгијем, и домаћинима славе на „авраамовском гостољубљу“.

Много је осећања у свима нама данас. Много се променио цео свет у овим пандемијским околностима. У људима је много страха и неизвесности, услед могућности умирања. У том кошмару треба да избистримо свој вид и сагледамо Христа, Који победоносно стоји са барјаком васкрсења, рекао је Владика Силуан, уз обиље благодарја домаћинима.

То смо осетили и ми у дијаспори и ви у Србији. Владика Милутин је осећао да се неки тамни облак надвио над човечанством. Кључна ствар у свему овом јесте да не изгубимо веру. Ако вера ослаби, а све јуриша против вере хришћанске, бићемо лаке мете за многе лоше ствари које човека могу да поремете у духовном животу. Зато је важно да се молимо Господу да нам дометне вере – закључио је Владика Силуан.

Сабрање је завршено неформалним разговорима Владике Силуана са верницима у манастирској порти. Наравно, није изостало ни фотографисање за успомену, срдачни поздрави и жеље за што скоријим поновним сусретом.


Извор: Епархија ваљевска