Данашњи празник нас подсјећа да смо путници кроз живот, поручио је протојереј–ставрофор Гојко Перовић, обраћајући се вјерном народу у которској цркви Светог Николе. Пренос моштију Светог Николаја, храмовска је слава цркве Светог Николе.
„Драга браћо и сестре, господо хришћанска. Данас славимо дан Светога Николе, у народу познат и именован као „Прољећни Никољдан“. А уствари дан када су мошти Светога Николе из Мале Азије пренесене у град Бари и од тада, а то је било скоро прије хиљаду година, оне се налазе у граду Барију. Многе цркве, баш овдје у Црној Гори, у нашој Митрополији, посвећене су Светом Николи. Велики број њих баш је посвећен овоме дану.
Обично прослављамо светитеље у онај дан кад су се упокојили, јер је њихово упокојење и њихова смрт показала да уствари смрти и нема. Најбоље се види има ли је или нема, када до ње дође. Па кад дође, па кад видиш да тај који се упокојио и даље наставља да живи својим дјелом, својим утиском на оне који су били са њим, па они преносе то даље, па још Бог кад дода свете мошти, као што су мошти Светога Николе, да физички, опипљиво потврде да смрти уствари и нема, него да је смрт као један сан и као што Господ каже у Јеванђељу на неколико мјеста за мртве људе да су „тек само заспали“, е онда то заиста јесте прави празник Христовог Васкрсења.
И сваки такав догађај, кад нас напусти неко нама драг, неко ко је упечатљив, неко за кога смо се везали , као они ексери за магнет што се вежу, и гледајући у њега онда и ми смјелије ходимо, па кад видимо да он уствари и није умро, а то видимо по много чему, онда је то празник Христовог Васкрсења, јер се Христос и оваплотио и био међу нама на земљи и чинио она чуда и пострадао на крсту, пустио да га разапну, да га лажно оптуже, да га хапсе, понижавају и на крају да га разапну. Све је то допустио да би се показала сила вјечнога живота што је прва основна истина наше вјере, којој је увијек добро да се вратимо. Као што је добро да ти јутрос кажем добар дана, иако сам ти то казао и јуче“, казао је о. Гојко.
Наставља и како свако добар дан, свако помаже Бог, свако како си, подсјећају нас на оно ко смо и шта смо једни другима.
„Иако често бива онако као што је рекао један књижевник: „Ја волим људе, волим човјечанство, али ме страшно нервира онај продавац на каси, онај таксиста, овај, онај…“. Значи, не волим уствари никога појединачно. Али, ако ме питаш, волим људе. Е па то, да се срећемо, да једни друге поздрављамо, да једни другима Бога називамо, да долазимо у цркву и данас и сјутра, то нас регенерише, обнавља и подсјећа ко смо и шта смо.
Овај празник браћо и сестре нас подсјећа да смо путници кроз овај живот. Теологија Православне цркве каже да је први човјек, Адам, створен да би растао и да би био још бољи. Кад посадиш нешто тек ће да порасте, да мирише, цвјета и можда ћемо тек од њега да једемо. Кад га посадиш не види се ништа. Тако је створен и први човјек. Да би растао, да би био још бољи.
Посебно што је тај први човјек својим гријехом себе избацио из оне најбоље баште, из онога рајскога врта, па се цијела судбина човјечанства претворила у једно, ем израстање по Божијој намјери, ем наш повратак у Божију близину, која је изгубљена. Али не повратак назад, јер што је било било је. Него, чудно звучи можда граматички, језички, повратак напријед. Сјећање на будућност, каже се у нашим теолошким, православним списима. Сјећам се онога што ће тек да дође“, каже о. Гојко.
Подсјећа како смо сви смо ми путници, те да је најпознатији међу светима Свети Никола.
„Док је био жив, један од људи овдје на земљи, док је био епископ, владика у Малој Азији (тада хришћанском царстрву), био је попут Светог Василија Острошког, слава му и милост, попут Светог Петра Цетињског у бици на Крусима… Кажу Црногорци да су га виђали истовремено и на неколико мјеста, како на бијелом коњу држи сабљу. То су та Божја чуда са Божјим људима. Свети Никола се јављао и стизао до свих, а и по своме упокојењу стизао је на разна мјеста. Данас на све четири стране свијета стоје храмови Светом Николи. Дакле, Свети Никола стиже свуда. Његове су мошти 700 година по упокојењу стигле са једне стране Средоземља на другу“, рекао је о. Гојко.
Поручује и како није на нама да „подвлачимо црту“, коју често подвлачимо губитнички и кажемо „нема среће“.
„Ено јуче двије заставе. „А нема нама среће, а ово је луди народ, никад неће бит боље“, је оно што сам јуче чуо бар на сто мјеста. Да никад неће бити боље и да смо сви луди. И то је једним дијелом баш тачно, али оним дијелом – што ће бити, и није, јер смо путници, јер растемо“, рекао је о. Гојко.
Сва је срећа, наставио је, да се памет додаје временом, „па човјек који има 30, 50 или 70 година, зна нешто боље о томе да је овај живот путовање и да Бог све даје у своје вријеме.
„Не жури нигдје, не ломи се без везе и не ломи друге без везе. Дакле, то су све поуке и науке наше православне вјере. Путници смо, путујемо с’најбољима, бољи од нас су прокрчили пут. И Свети Никола, и Свети Василије Острошки слава му и милост, и Свети Петар Цетињски, Свети Кирило и Методије, које ћемо славити за који дан, митрополит наш, отац Момо, попадија Смиљка, ишли су испред нас“, рекао је о. Гојко.
Подсјећајући на живот и дјело оца Мома, о којем ће кроз ријечи оних који су имали част да га познају, ускоро бити ријечи на промоцији истоимене књиге, каже: „Оно што је некада изледало као претјерано јуначење, некакво зелијетање безвезно, то је код попа Мома стојала таман фино. И његова храброст и његова вјера, појава… Дакле, тако Бог „кане“ понегдје некога да би онда сви други могли по том метру да се мјере“, казао је о. Гојко.
Хвала Богу, наставља, да има светих и да је међу њима један од највећих Свети Никола.
„Данас се у цијелом Православљу пјева тропар. И Руси и Грци и православни Арапи и сви пјевају Светом Николи и да се радује град Бари, а ми смо данас пјевали и да се радује град Котор, јер кад прилазиш овоме граду, најљепше што се види је ова купола ове цркве и ово сабрање данас са којег, када пођете вашим домовима, Бог да да свима да се види, како кажу код нас у Цуце, да сте ви Никољштаци, они који славе Св. Николу“, казао је о. Гојко.
Подсјетио је да је у Цуцама, одакле су Кривокапићи, Перовићи и доста Которана поријеклом, данас прислужба у неколико храмова посвећених данашњем дану, „тако да је ово општи и један регионални празник, празник цијелог Средоземља и цијелог Православља“.
„Бог вас благосоловио овим празником и Свети Никола да вас чува, амин“, поручио је о. Гојко.
На литургији је пјевао мјешовити хор Српског пјевачког друштва “Јединство” (Котор1839)
