Васкрсење Христово је резултат целокупног Христовог дела, Христове мисије на земљи. Оно је закључак Његовом делу и то је највећи догађај у историји рода људскога. Христово Васкрсење по својој природи је пресаздавање овога света, односа Бога према човеку, односа човека у себи самоме, према себи и својој природи, нови квалитет живота, успостављање новог односа живота према болести, живота према смрти, отварање нове перспективе живота. Живота вечног, вечно трајућег, здравог, потпуног живота, не делимичног, парцијалног који би смрт могла да нагриза. Христовим Васкрсењем добијамо ту пуноћу.
Такав нови поредак у свету, који Он намерава остварити, заснован је на љубави као главном обележју односа између Бога и човека, односа међу људима, није одговарао ондашњем светском поретку, ни јеврејском нити римском, тако да је Христос са својом мисијом и својим намерама био вишак за ондашњи светски поредак и као такав непожељан.
Цео свет се огледао, показао, у току оних неколико дана. Цео свет је учествовао у оном што се догађало у Јерусалиму, и небо и земља. Сатана је ликовао што је успео да покрене човека против Бога, али Христос је био окружен својим највернијим пратиоцима, својим ученицима, својим апостолима, који су прихватили сва Његова начела. И кад читамо Јеванђеља видећемо да је главна пажња Христова, тих завршних дана, закључних дана Његове мисије, била усмерена на то да своје ученике утврди у оном што је најбитније, да их утврди у љубави и доброти, која је тај нови начин односа. Да одагна од њих страх, јер, против њих је целокупна Римска империја, против њих је јеврејски поредак. Лако се могу уплашити.
По томе ће сви видети да сте Моји ученици, каже Христос својим ученицима, ако будете имали љубави међу собом. Дакле, љубав као главни манир, основни, у том новом односу, понашању човека, и одбијање страха.
Сви су показали своје лице ових дана. Само највернији, најхрабрији, издржали су са Христом до краја, рекао је Владика.
Извор: Епархија милешевска
