28.05.2021.

Представљена публикације о српским старим рукописним и штампаним књигама


У великом амфитеатру на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, 27. маја 2021. године, представљене су две књиге-каталогâ: Старе рукописне и штампане црквене књиге на територији Архијерејског намесништва беличког и Рукописна и стара штампана књига на територији Поморавског округа.


Двогодишња сарадња протонамесника Миломира Тодоровића из Црквене општине јагодинске и Наде Димитријевић, дипломираног библиотекара саветника из Завичајног одељења Народне библиотеке у Јагодини, крунисана је 2019. и 2020. године овим важним публикацијама. Књиге су академској јавности представили: протојереј др Зоран Ранковић, декан Православног богословског факултета; др Жарко Војновић, начелник Одељења за библиографију Народне библиотеке Србије (НБС); и др Владан Тријић, начелник Одељења за археографију НБС, уз ауторе.

После отпеваног тропара Христовом Васкрсењу, протојереј др Зоран Ранковић, као домаћин и рецензент публикацијâ, прво је поздравио окупљене, захвалио се ауторима на овом важном пројекту за српску духовну културу. Нагласио је да ове две књиге могу да буду путоказ за један свеобухватни рад на попису, проучавању, класификацији, а затим и каталогизацији свих старих рукописних и штампаних књига са територије где су живели и где данас живе православни Срби. Ова издања су сведочанства лепе сарадње свештеника и библиотекара, јер је и наше културно наслеђе прожето духом вере и Цркве. На почетку представљања, протонамесник Миломир Тодоровић је, надовезујући се на речи декана Ранковића, истакао да је све почело некако срамежљиво, са благословом Божјим, а затим је велико рукописно наслеђе омогућило да настане прво прва, а затим и друга публикација. Захвалио се Епископу шумадијском Г. Јовану на подршци и подстицају, а затим и епископима Игњатију Браничевском и Давиду Крушевачком, који су препознали важност овог пројекта и благословили да се ради у манастирима и црквама које су у њиховој епархији, а припадају Поморавском округу. Затим је др Владан Тријић похвалио обе публикације и ставио их у исту раван са Каталогом ћирилских рукописа манастира Хиландара, Димитрија Богдановића из 1978. године, а посебно је похваљен дизајн и опрема оба каталогâ. Рукописне књиге у овим каталозима заузимају временски период од 14. до 19. века, а најстарија књига из манастира Манасије је из 18. века што указује на чињеницу да ништа није остало од рукописног наслеђа у средишту преписивачке Ресавске школе. Многе књиге потичу из ранијих рукописа, а треба истражити и везу развоја књиге, миграције библиотекâ, са историјом Српске православне Цркве. Тако да овај пројекат може да буде и надахнуће за млађе истраживаче да историјат књиге упореде са историјом једног народа, тако да ови и будући каталози могу да буду корисни јер брину о примарним историјским изворима. У наставку, др Жарко Војновић подвлачи да су каталози веома битни за историју и културу једног народа, а затим наводи пример библиотекâ из Фрушкогорских манастирâ, који су у периоду Другог светског рата били под окупацијом тзв. Независне државе Хрватске те су све књиге однете у Загреб, одакле их је – пуким случајем – вратио после рата, протојереј Радослав Грујић, те се оне данас налазе у Музеју Српске православне Цркве. Зато су каталози неопходни, да би се знало шта имамо, односно шта бисмо тражили ако нам неко нешто украде. Како је Војновић истакао књига је наша егзистенција, а не део културе, зато су ови каталози и сви будући велика вредност, јер на тај начин одужујемо дуг нашим прецима, који су преписивали, писали и штампали књиге, затим их чували у разним историјским недаћама, и на крају оставили нама као залог за српску будућност. Књиге имају своју судбину, а имају и исту судбину као човек, као цео народ.

На крају је, у име аутора, Нада Димитријевић, дипломирани библиотекар саветник из Завичајног одељења градске библиотеке у Јагодини, захвалила Епископу шумадијском Јовану, Министарству културе Владе Републике Србије, јагодинској локалној самоуправи, свим игуманима и игуманијама и старешинама храмова који су им помогли да рукописне и штампане књиге буду истражене и записане у ова два каталога, али и свима који су стручно помогли својим напоменама и рецензијама, најпре др Тријић, др Војновића и протојереј др Зоран Ранковић. Наглашено је да следећи пројекат јесте каталог књига из осталих региона Епархије шумадијске, који ће уједно представљати подстрек за даљи заједнички рад свештеникâ и библиотекарâ на просторима целе Српске православне Цркве.


др Ивица Чаировић, доцент,

Православни богословски факултет


Извор: Епархија шумадијска