На празник Светог Стефана Пиперског и Жупског, 2. јуна, у манастиру Ћелија пиперска Свету литургију служио је Његово преосвештенство епископ буенос-ајрески и јужноцентрално-амерички Кирило са бројним свештенослужитељима.
Након читања Светог јеванђеља слово поуке изговорио је игуман Варнава из манастира Трескавац, поздравивши присутне васкршим поздравом: Христос васкрсе и објаснивши да тим „Христовим величанственим, садржајним, радосним поздравом исповиједамо и вјеру Светога богоносног и преподобног оца нашег Стефана Пиперског, кога нико од нас оком није видио, али се његовом вјером хранимо и његовим животом учимо и тако се старамо да постанемо слични њему и осталим светитељима Божјим.“ Он је подсјетио да „када је славски дан, треба о слави говорити“ и додао да „веће славе од овога нема да Христос васкрсе и то је добро знао Свети Стефан, који је васкрсењем Христовим живио и за своје савременике можда био неважан и необичан, међутим, човјек и његов подвиг своје испуњење имају тек када се заврше дани његовог живота.“
На крају Свете литургије и резања славског колача, вјерном народу се обратио епископ Кирило који је подсјетио присутне на свети лик Светога Стефана: „Један од подвижника благочешћа и врлине био је богоносни отац наш Стефан Пиперски, који се у Ћелији Пиперској, а раније у Морачи и Ровцима бавио јединим потребним ─ усвајањем свим срцем и свом душом ријечи Божје и благодати Духа светога. Из тих келија ─ Пиперске, Острошке Студеничке и других израсла је и наша црква и наш православни народ. Тих испосница, Богу хвала, има много у свим српским крајевима нашим и управо оно што је лудо пред свијетом, изабрао је Господ да посрами мудре и јаке и рекло би се по логици овога свијета, то унутрашње дјелање опредјељује припадност нашу Царству небеском. Свети подвижници су знали да Царство Божје неће доћи споља да га видимо, него је Царство небеско унутра у нама. Они никада нијесу заборављали то унутрашње дјелање, што је било основно занимање њиховог живота. Из те молитве они су излазили у овај свијет и савјетовали друге људе како треба да иду путем Христовим.“ Владика је нагласио да је глас Светог Стефана исто тако јак широк и моћан као и глас Светог Василија, те да је он свесрпски светитељ. „Бесконачни и вјечни Бог се прима срцем и душом кроз чисту молитву, и наш отац Стефан Пиперски нас позива да никад не заборавимо ту духовни вертикалу“, истакао је владика Кирило и поучио нас да иако смо друштевено ангажовани и заузети, ако се расплинемо нећемо постићи циљ „јер како каже Спаситељ: Ако и цио свијет задобијете а души својој наудите, која ће вам корист бити. И то мора да буде занимање нашег ума, срца и душе, размишљање о ријечи Божјој, искрена молитва, созерцање и учествовање у Светим тајнама Христовим, што је круна сваке наше молитве и сваког нашег стремљења.“
Рекавши да долази са Светог архијерејског сабора наше Цркве, владика Кирило је пренио благослов Његове светости патријарха Порфирија и осталих владика „који су са приљежношћу, марљивошћу и дубоким разумијевањем анализирали друштвене и све црквене проблеме с којим се сусреће наша Црква данас. Говорило се о заштити наших споменика културе манастира и нашег народа на Косову и Метохији наше цркве, говорило се о црквеној просвјети, о потреби оснивања православних гимназија и о другим питањима…“
Владика је честитао народу Црне Горе избор новог митрополита Јоаникија, који ће, како је рекао „наставити славни и добар пут који је трасирао наш блаженопочивши отац и митрополит Амфилохије и он ће се заједно са новоизабраним владиком будимљанско-никшићким Методијем и са епископима милешевским и херцеговачким, који такође имају дио Црне Горе на старање, постарати да се унаприједи црквени живот.“
Осврнувши се на избор патријарха и викарних епсикопа наше цркве, владика Кирило је рекао да Српска црква показује дозу подмлађивања јер смо добило релативно младог патријарха који има визију за будуће деценије, што је показао о својим размишљањима о ширењу мисије у народу.
На крају је владика честитао празник мати Јелени и сестринству, племену пиперском и жупском и свом присутном народу: „Нека би Стефан Пиперски својом молитвом дао да не заборављамо никада своју духовну вертикалу да свој ум, срце имамо привезани за Бога, а такође и да не заборавимо своје хоризонтално дјеловање, свога ближњега у молитви, у милостињи, у ономе што је нашем ближњем потребно!“
