Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, на празник Светог мученика Емилијана, са свештенством Свету архијерејску литургију у Подгорици, у цркви Светог Ђорђа под Горицом. Евхаристијско сабрање je уједно и опроштај од протојереја-ставрофора Велибора Џомића, који је годинама служио у овом храму, а иде на нову службу Цркви у Београд. Такође, сабрање је било и добродошлица новим саслужитељима протојереју Мирчети Шљиванчанину који је постављен за новог старјешину и протојереју-ставрофору Гојку Перовићу, новом сабрату.
Након прочитног зачала Светог Јеванђеља, пастирском бесједом се обратио протојереј Мирчета Шљивнчанин, старјешина цркве Светог Ђорђа. Отац Мирчета је рекао да нам данашње Јеванђеље говори о два исцјељења, једно од билести, а друго од смрти, те да су ово двије велике утјехе свим људима.
Подсјетио је на прочитано, да је кнез по имену Јаир, у својој муци заборавио на себе и на свој положај и обраћа се учитељу да му се пожали јер му је умрла кћер, а Господ се одазива и креће у тај дом, а тамо га среће болесна жена која је 12 година боловала од неизлечивог течења крви и носила крст болести и крст изопштености од друштва.
”Господ, иако је био кренуо да утјеши Јаира и да његови ћерку исцијели, ипак се осврнуо и на ову жену исијеливши је након што се она дотакла његовог скута”, рекао је и додао да нам ово говори да Господ не заборавља никога и да се одазива на свачију муку и срце које чезне за њим, да Господ подједнако воли све.
Отац Мирчета је подсјетио на моменат Христовог уласка у кућу преминуле дјевојчице, како је Господ рекао да она није умрла него спава, на шта су му се сви ругали, а он је наредио да сви изађу осим родитеља дјевојчице те јој је рекао да устане. ”Дјевојка је устала и Господ је рекао да јој дају да једе да би тиме показао да се она заиста вратила у живот и ово што је Господ учинио са овом дјевојчицом рекавши да она није умрла него спава, ријечи су које нико није могао рећи прије Христовог доласка”, рекао је и додао да нам то говори да је прије Христовог доласка смрт била највећи непријатељ и ужас, а од Христовог доласка смрт је сан. Рекао је и да је овим догађајем, Христос указао на своје васкрсење и васкрсење свих који у њега вјерују.
”Овај свети храм је мјесто гдје се ова истина о вјечном животу проповједа хиљаду година, гдје и ми имамо прилику да бивамо причасници тога живота”, нагласио је и додао да нас овај храм на то обавезује.
”Данашње Јеванђеље нас такође призива да не одустајемо и да је вјера сила која нас спасава, а ономе који вјерује све је могуће, као оној крвоточивој жени”, рекао је и нагласио да не треба да будемо као они људи у Јаировој кући јер ништа није пропало тамо гдје Господ дође, а он долази тамо гдје је отворено срце, гдје је вјера, а вјера изгони страх напоље.
Након Свете литургије, Митрополит Јоаникије је подсјетио је сабране да је храм Светог Ђорђа у једном времену био једини који је Богу појао у Подгорици, док су остали храмови били или срушени или напуштени. ”Али и то је било довољно да свјетлост свете вјере сија и да се никада не угаси, од овога малога храма, касније је настао велики храм Васкрсења Христовога”, рекао је изабрани Митрополит и додао да историја зна да иде разним токовима и у разне правце, а света вјера православна зна да заблиста у свој својој пуноћи, а некад и да се смири до крајњих граница. ”Међутим не можемо рећи да је вјера јача кад је у свој својој слави него у смирењу, чак се догађа да када је вјера гоњена и понижавана, да је тада најплодоноснија”, нагласио је Владика.
”Рекли смо да је овај мали храм родио велики храм Васкрсења Христовога, он је некако мало по страни откад је подигнут велики храм, али је дошло вријеме да свештенство са храма васкрсења Христовога, појача овдје свештенство”, рекао је Митрополит и подсјетио на вријеме када су била два свештеника у Подгорици, а да је за трећега било питање хоће ли имати од чега да живи, а догодило се да колико год свештеника било, нико ником ништа није узео. ”Међутим, како се умножавало свештенство, тако смо били све јачи, јачала је наша заједница и било је све више и више посла”, додао је.
”Данас смо овдје и због наших обавеза али и због лијепих повода који су нас повукли да данас овдје служимо ову лијепу службу, да братски, људски и свештенички испратимо нашега оца Велибора који је дуго година службовао у Митрополији црногорско-приморској и имао запажену улогу”, рекао је Митрополит и додао да је о. Велибор даровит и писмен, а што је значајно међу свештеницима, располагао је великим знањима из области права и црквеног и државног, а то је било веома значајно у временима иза нас, али ће бити и у временима која долазе.
”Он је затражио као свештеник, поштујући црквени ред, пошто му породица већ живи у Београду, да и он иде за Београд. Тамо ће имати исто значајну службу, у то сам увјерен”, рекао је Владика и нагласио да је о. Велибор био ревностан и даровит свештеник и вјерни сарадник Митрополита Амфилохија. ”Нека га Господ за то награди”, додао је.
”Иако одлази, он ће остати овдје са нама, биће дио наше заједнице. Знате, када одлазе свештеници, то дође вријеме и мора да буде, важне су те промјене, све то некако вријеме донесе, али људи се вежу са свештенике па буде појачаних емоција, али је претежније то да Црква живи својим животом”, казао је и нагласио да интерес Цркве треба увијек да нам буде испред личног интереса.
Владика је рекао да, када се догађају неке промјене, када једни одлазе а други долазе, онима који одлазе треба пожељети свако добро и заблагодарити им, а онима који долазе да их братски примимо. ”Имамо овдје прилику да представимо оца Мирчету кога сви добро знате, који је један угледни подгорички свештеник, изузетно вриједан и запажен највише на својим резултатима које је дао на пољу вјеронауке”, пожелио је добродошлицу оцу Мирчети изабрани Митрополит и нарочито пожелио да задржи увијек ведрину коју има, иако га чека још много обавеза и лијепих и ружних, много је важно да свештеник поред свега има добро расположење.
”То добро расположење и та ведрина коју свештеник има, преноси се и на његове вјерне, а и наша вјера није потмула и тмурна, већ је ведра и доноси радост која није пролазна и трулежна него вјечна и непролазна, јер је то благодат Господа исуса Христа”, нагласио је.
Митрополит је објавио да се овом братству причисљује и отац Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, велики проповједник и изузетно даровит свештеник. ”Ми, а највише се надам да ће бити сви сложни”, нагласио је Митрополит, рекавши да се слогом утврђује заједница.
Митрополит је за крај још једном пожелио напредак оцу Велибору и да му Господ да снаге да служи Цркви и умножи дарове које му је Господ дао на корист Свете Цркве, нашем Патријарху Порфирију и да буде ревностан као што је и овдје био. Оцу Мирчети као старјешини и оцу Гојку као сабрату овога храма, пожелио да ће све ревносно на славу Божију обављати.
Митрополит Јоаникије је даровао оцу Велибору напрсни крст као награду за добро служење и за сјећање на ову Свету литургију и овај Свети храм, на укрепљење и наздравље на многа љета.
Отац Велибор је, примивши поклон, заблагодарио и свима честитао празник. ”Нека је благословен овај дан, нека је благословен овај сабор, нека је благословена и ова суза коју пуштам одлазећи из ове светиње, са радошћу живота, јер је служење Господу јесте служење на свакој стопи земљине кугле”, рекао је и још једном захвалио свима уз опроштај и пожелио све најбоље новим свештеницима о. Мирчети и о. Гојку.
Након оца Велибора, отац Мирчета је још једном поздравио све присутне, уз ријечи да је све што добијамо у Цркви дар спасења. Он се захвалио Митрополиту на указаном повјерењу: ”Молим све вас да се молите за мене да ову дужност коју сам добио извршавам часно и да заједно са мојом сабраћом који овдје служе и који ће служити да обнављам овај свети храм, зато долазите овдје да се сабирамо и заједно растемо у мјеру раста висине Христове.”
У име Црквене Општине, срећан пут оцу Велибору, као и добродошлицу, пожелио је предсједник ЦО, господин Зоран Вукчевић. ”Желим оцу Велибору пуно среће у будућем раду и да нас се повремено сјети и да не заборави нашу ЦО и нашу Црну Гору”, рекао је, пожељевши оцу Мирчети такође пуно среће у нади да ће са даровима свештеника који овдје служе подићи ову заједницу на још виши ниво. ”Не бих додавао ништа на оно што је данас рекао Митрополит, а желим такође и оцу Гојку пуно среће у нашој парохији и имаће пуну подршку од мене”, закључио је господин Зоран.
