Његове задужбине, попут Богородице Љевишке, освајају својом лепотом. – Поводом 700 година од упокојења овог Немањића у Скопљу ће бити одржан велики научни скуп.
За данашње историчаре он је несумњиво један од најзначајнијих српских владара из лозе Немањића, док је за свог савременика архиепископа Данила Другог „ненаситни зидатељ божаствених цркава” и „добри пастир умних оваца целе своје области”. Краљ Стефан Урош Други Милутин Немањић удаљен је тачно 700 година од нас – тачније толико се ове године навршава од његовог упокојења (1321).
Тим поводом увелико се припрема велики међународни симпозијум посвећен овом значајном владару чији је историјски траг и данас и те како присутан на нашим просторима, пре свега преко цркава и задужбина које је градио, а које су видљив споменик његових напора и моћи. Међународни интердисциплинардни научни скуп „Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе” окупиће различите стручњаке на предавањима која ће бити одржана у Скопљу од 24. до 26. октобра.
Симпозијум заједнички организују Универзитет у Крагујевцу у оквиру пројекта „EuroWeb COST Action”, Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Универзитет Коч у Истанбулу, Институт за стратегијска истраживања Републике Србије, Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља, уз благослов Светог архијерејског синода Српске православне цркве.
Доцент др Јасмина Ћирић са крагујевачког Филолошко-уметничког факултета каже за „Политику” да је до сада стигло више од 50 пријава за учешће на симпозијуму, нарочито из иностранства, а учесници су из Србије, Грчке, Турске, Румуније, Русије, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Данске, Немачке, Италије, Кипра, Аустралије и САД.
– Епоха краља Милутина и време династије Палеолога биће заступљени кроз испитивање историје, историје уметности, идентитета одевања, уметничког веза, књижевности, занатства, законодавства, астрономије... – наглашава доцент др Јасмина Ћирић.
Што се тиче видљивих трагова значаја епохе краља Милутина, наша саговорница додаје да иако велики број задужбина овог Немањића није сачуван, с великом сигурношћу се може закључити да његово задужбинарство представља изванредну целину.
– Краљ Милутин је подигао или обновио: католикон манастира Хиландара, Цркву Светог Спаса у Жичи, Цркву Богородице Љевишке у Призрену, Цркву Светог Прохора Пчињског, Цркву Светог Никите у Чучеру код Скопља, Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричину код Куманова, Цркву Светих Јоакима и Ане у Студеници, Грачаницу, Манастир Светог Стефана у Бањској.
Извесно је да је био ктитор и у Цариграду, али и у Солуну (Цркве Светог Ђорђа и Цркве Светог Николе Орфанона – Цркве Сирочади). Подигао је и Манастир Светих Арханђела у Јерусалиму, на месту где се Арханђел Михаило јавио цару Давиду. Уз поменуте постоје свакако и оне задужбине о којима знамо само из писаних извора, као што су Црква Светог Ђорђа на реци Серави и Црква Богородице Тројеручице у Скопљу – наводи Јасмина Ћирић.
Својеврсни потпис задужбинарства краља Милутина, како објашњава Јасмина Ћирић, представљају натписи уз ктиторске портрете или они изведени опеком или урезани у зидове храмова. Попут, на пример, ,,Стефан Урош, по милости Божјој краљ и самодржац свих српских земаља”.
– Као јединствене примере који припадају светској културној баштини ваља поменути Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричину, данас у Републици Северној Македонији, затим Цркву Богородице Љевишке у Призрену, цркву манастира Хиландара, Цркву Светих Јоакима и Ане, Бањску, Грачаницу. Сваки од поменутих храмова носи одређену поруку. У Цркви Богородице Љевишке доминантна је западна фасада храма којом доминира тзв. тријумфални лук кроз који се пролази да би се уласком у храм разумела веза између портрета краља Милутина на пурпурној позадини с портретом Стефана Немање изнад западног портала као симбола стуба вере на који се значењски ослања и хоризонтална оса храма с параклисима посвећених Светом Ђорђу и Димитрију.
У неким храмовима попут Храма Светог Ђорђа у Старом Нагоричину нарација циклуса фресака је најдиректније у вези с патроном, те узношењем молитви за победе у војним походима. Постоје и храмови који недвосмислено наглашавају традицију, тако да се у Храму Светих Јоакима и Ане бројним сликаним и архитектонским елементима указује на идеју прародитељства и на узношење молитве за потомство с краљицом Симонидом – наводи доц. др Јасмина Ћирић.
Извор: Политика
