У суботу шесту по Духовима, када наша Света Црква молитвено прославља Свете мученике Емилијана и Јакинта, Његово Преосвештенство Епископ шумадиски г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију у Грчцу, селу надомак Смедеревске Паланке, црквена општина азањска, архијерејско намесништво јасеничко.
Епископу су саслуживали игуман манастира Пиносава архимандрит Петар (Драгојловић), архијерејски намесник јасенички протојереј-ставрофор Велибор Рањђић, протонамесник Драган Икић, јереј Дејан Ненадовић, јерођакон Василије (Старовлах), јерођакон Јован (Прокин) и ђакон Владимир Степановић.
Чтецирали су Лазар Коларевић, Ђорђе Милутиновић, Димитрије Милутиновић, Игњат Сенић и Павле Милутиновић.
Својим појањем су улепшали Литургијско сабрање “Србски православни појци” из Београда.
После прочитаног јеванђељског зачала Владика се обратио окупљеном народу богнадахнутом беседем рекавши: “Данашње прочитано Јеванђеље говори нам о два веома важна догађаја, два догађаја која се међусобно прелићу, једно чудо када је Господ васкрсао ћерку једног кнеза и какао је Господ излечио једну жену од течења крви. Чули смо у овим јеванђељским причама о сили и моћи Божијој, о вери у Бога и о поверењу у Бога, као и о радости коју сам Бог може да обрадује човека, у његовим болестима, страдањима и мукама и заиста из овог данашњег Јевађеља можемо видети када се Бог и човек сретну и дотакну, све бива другачије. Немоћ човека постаје моћ, туга постаје радост, онда Господ узима на себе невоље наше и помаже нам да пребродимо сва искушења и невоље, али за то нам је потребна вера у Бога. Када дође до сусрета човека и Бога дешава се чудо Божије о чему нам говоре данашња прочитана Јеванђеља. Овај човек, кнез, моћан и утицајан човек, који није вероватно знао за правога Бога, осећа своју слабост и немоћ када се се срео са смрћу своје ћерке. Неко је лепо приметио и рекао “Лекари лече, а Бог излечује”. Ми теба да верујемо у Бога јер је Бог лекар и душе и тела. Сви смо ми болесни, да ли душом,д а ли телом. Неко то признаје и тражи помоћ, а неко не. Ова прича нас наводи да размишљамо и о смрти, јер не знамо када ће доћи тај час. Смрти не треба да се бојимо, већ да размишљамо како овај свет да променимо, јер сви нисмо од овога света, већ од онога вечног и непролазног. Треба да размишљамо са каквим ћемо делима изаћи пред Господа. За утеху је сваког човека јер Бог добре награђује. Смрт је и дар Божији јер човек смрћу престаје да греши. Већина људи у својим животима се осећају силни и моћни, али када се сретну са смрћу они се смиравају, а то је оно што Господ од нас тражи - смирење. Још један пример велике вере је пример капетена који тражи да му Господ исцели слугу. У данашњем примеру случај је нешто мање вере, али Господ чини чудо да би ту веру појачао. Он чак теши присутне, који оплакују умрлу девојчицу и говори им да није умрла него да спава. Господ смрт назива спавањем. Ово нама говори да поведемо рачуна када ослабимо и када смо немарни, тј. успавани. Зато вера увек изазива дивљење, да се Бог задиви човеку. Вера у Бога тражи се од човекаж, али такође и Бог верује у човека да може да се поправи и постане бољи. Наша вера је као пламичак свеће ако га не чувамо брзо ће се угасити. И други јеванђелски догађај говори о вери. Жена која дванаест година болује од течења крви стиди се да јавно призна и да јавно говори о својој болести, али више од саме болести био јој је унутрашњи бол. Јер тадашњи закон је такве и сличне болеснике проглашавао нечистима и тиме су им била ускраћена многа права, чак и да говоре или да се појавњују на јавним местима. Али у њој се појавила вера која ју је исцелила. Али неблагодарни човек се није обрадовао њеном исцељењу већ је критикује како је смела да приђе Христу. Али Христос се окреће према њој и награћује њену веру и каже “О жено велика је вера твоја, иди с миром”. Данашње човечанство много пати од својих зала и крвари и споља и изнутра и зато нама је потребна вера, молитва и смирење, да признамо да смо болесни и да од Господа затржимо лек и исцељење и помоћи да се удостојимо да чујемо речи које је Бог упутио крвоточивој жени. Све можемо изгубити и губимо, али не смемо да изгубимо веру у Бога. Зато браћо и сестре да се молимо за наше духовно и телесно оздрављење и за цело човечанство”.
Извор: Епархија шумадијска
