Светом Архијерејском Литургијом на којој је началствовао Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим, дана 07. јула 2021. године свечано и молитвено је прослављен празник рођења Светог Јована Крститеља и Претече – Ивањдан, који је уједно слава и заштитник манастира Гомирја.
Преосвећеном Епископу Герасиму су саслуживали: архимандрит Наум (Милковић), протопрезвитер – ставрофор Мићо Костић, протопрезвитер – ставрофор Јеленко Стојановић, протопрезвитер – ставрофор Радослав Анђелић, презвитер Саша Кремић и протођакон Небојша Анђић.
Након заамвоне молитве извршен је трократни опход – литија око манастирског храма и освећење славског кољива и резање колача, у славу Божију и у част Светог Јована Крститеља заштитника ове свете обитељи.
По окончању сабрања, речима архипастирске поуке обратио се вернима Преосвећени Епископ Герасим рекавши: Свето Јеванђеље нам данас говори о чудесном зачећу Светог Јована Крститеља, а и о њеоговом чудесном рођењу, исто тако чудесном његовом битисању, узрастању, с обзиром да је већ од младости своје живот посветио пустињи, подвигу, јер је под најездом Иродових убица убијен Захарије његов отац, првосвештеник у храму Јерусалимском, а мајка је узевши њега побегла у пустињу, међутим, изгубивши мајку, Свети Јован је остао сам у смислу да није био окружен људима, али је Господ са анђелима својим бринуо о његовом даљем узрастању и његовом даљем животу. То само говори колико Господ води рачуна о свакоме људскоме бићу, јер сваки од нас има своју мисију овде на земљи, и ма колико се бојали и страшили за сопствени живот, ипак све бива по вољи и љубави Божијој. Свети Јован је био у пустињи до онога часа и тренутка када је требао да изађе и да проповеда и припреми пут за Христа који га је послао испред Себе, управо је Христос кроз речи Светог Јована припремао душе људске за покајање јер се приближило Царство Божије, које се задобија путем покајања и подвига. Зато је Свети пророк и крститељ Јован Велики, јер је проповедао пут покајања у којем задобијамо вечно постојање у Христу.
Извор: Епархија горњокарловачка
