Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, на дан молитвеног спомена Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридскога, предстојао је евхаристијским сабрањем у Цетињском манастиру.
Прослава Светог великомученика Пантелејмона у Црној Гори има вјековни спомен јер је је он предводник, уз Светог великомученика Георгија и Светога Димитрија, бројних хришћана који су пострадали за вјеру у вријеме римског царства, казао је у својој бесједи протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, након прочитане јеванђељске перикопе. Нагласио је да су молитвене прославе – славе, за нас који се зовемо хришћанима и који хоћемо да живимо хришћански животом, неки параметар, образац који нас подсјећа на основни темељ нашег хришћанског опредјељења и разлоге зашто у овом свијету живимо онако како живимо.
“Над овим данашњим пророчким Јеванђељем, гдје Господ прориче шта ће бити са хришћанима, и све што је рекао се испунило, а највише и најдраматичније се испунило у прва три вијека постојања Цркве, треба да се запитамо да ли уопште има религије на свијету чије су припаднике прогонили само зато што су њени припадници. Да ли постоји духовни покрет, Божија објава, у историји човјечанства чији су припадници оволико пострадали на правди Бога, а да нијесу уопште узели оружје у руке, као што су пострадали хришћани у прва три вијека, и то у римском царству – уређеној држави која је имала јак систем који је до дан-данас остао образац реда и поретка.”
Господ у овој јеванђељској причи објашњава зашто ће се то десити: јер не познају онога који ме је послао. А кад не знаш за Бога, а Бог ти дао нешто, ту, како је казао отац, “долази до таквога варничења и таквих преклопа да од тога све пуца”. Наиме, дао је примјер, кад неко влада царством, а не зна за Бога, што ће да помисли него да је он бог, или бизнисмен, успјешан човјек који се понаша као мали бог и сл. Он је наводећи примјере искушења са којим се људи свакога дана срећу казао да је то борба и мучеништво са којима треба свакога дана да се изборимо. По његовим ријечима страдање наше душе и срца је одолети свим тим искушењима и ићи правим Божјим путем.
“Тај рат који је, на примјер, водио римски цар Диоклецијан против хришћана, води се у свакоме од нас: коме ћемо царству служити и што ћемо да радимо са овим животом. Јер сваки од наших живота је једно велико царство које је Бог дао да би послужило на спасење душе, да се припремимо за онај живот који нас тек очекује. И, наравно, припремајући се за живот који нас тек очекује, да и овај живот има пуни смисао”, бесједио је прота Гојко, истичући да нам је Бог све дао да би се кретали ка вјечном животу.
Подсјећајући да данас поред Светог великомученика Пантелејмона, прослављамо и Светог Климента Охридскога, казао је да се све оно што се збило у грчко-римском свијету од Христовог рођења па наредних хиљаду година, прелило у овај наш словенски свијет, благодарећи труду словенских просветитеља Кирила и Методија, а онда и њихових ученика: Климента и Наума…
“Иако су Кирило и Методије зачетници, можда најплоднији у томе послу је био управо Св. Климент Охридски, светитељ кога данас прослављамо. Он је толико уронио у тај труд да се Словенима приближи Јеванђеље и да им се писмом њиховим то каже, да је схватио да глагољица, коју су Кирило и Методије испрва написали, није најбоља. И благодарећи човјеку кога данас прослављамо, имамо ћирилицу, друго писмо које је назвао по своме учитељу Светоме Кирилу”, подсјетио је прота.
Посебно је нагласио да ћирилицу славимо зато што нема ствари коју су нам преци оставили вриједне поштовања а да није написана на том писму, почевши од Литургије преписане и молитава црквених, преко дијела која су направили они најписменији међу нама.
“Свети Петар Цетињски, чијем ћивоту овдје прилазимо, писао је на ћирилици и оставио дјело на ћирилици, као и његов синовац Његош и сви који су овдје народ водили у име науке за коју је живот дао Свети Пантелејмон. Сви су писали тим писмом. Ми нијесмо ту да обоготварамо било шта, па ни неко писмо, али треба имати поштовање према начину, према обрасцу на који је до нас стигла Божија наука јер без ње нам нема спасења. Без ње све у животу да ти Бог да ништа неће ваљати него ће ти велики терет направити и нећеш бити способан да живиш овај живот. А са том науком човјек може и са врло мало. Господу Богу који нам је дао ту науке и ове свете људе нека је слава и хвала у вјекове вјекова, амин”, закључио је у својој бесједи протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије.
