Ко је закључао небеска врата? Да ли је то био Илија, или Бог Који је обитавао у њему и Који је заповедао киши? Сматрам да је Господар неба тада заседао у Илијиној души и да је његовим језиком реч Божија забранила киши да силази на земљу. Када ју је поново изговорио, отворила су се небеска врата и спустила се киша. На сличан начин је и Мојсеј положио свој штап, и он се претворио у змију; затим је изговорио реч, и он је опет постао штап. Узео је пепео из пећи, развејао га, и појавиле су се красте. Још једном је заповедио, и појавиле су се вашке и жабе. Да ли је ово могла да учини човечија природа? Мојсеј је заповедио мору – и оно се раздвојило; заповедио је реци – и она се претворила у крв. Очигледно је, дакле, да је небеска сила обитавала у његовом уму и да је кроз Мојсеја творила ова знамења.
Како је ненаоружани Давид могао да изађе на мегдан са онаквим џином? И када је Давид бацио камен на иноплеменика, онда је рука Божија Давидовом руком усмерила камен, и сама Божија сила је, остваривши победу, поразила непријатеља. Ово није могао да изврши Давид, чије је тело било слабо. Приближивши се Јерихону, Исус Навин је седам дана опседао град, али ништа није могао даучини својом силом. Међутим, када је заповедио Бог, зидине су се срушиле саме од себе. Када је улазио у Обећану земљу, Господ му је рекао: иди у битку. Исус Навин је, међутим, одговорио: „Жив је Господ, нећу поћи без Тебе!“ Ко је заповедио сунцу да стоји током битке? Да ли је то била његова природа или сила која је обитавала у њему? Када је Мојсеј ратовао са Амаличанима, Израиљ их је побеђивао све дотле док су Мојсејеве руке биле подигнуте ка небу и ка Богу; међутим, чим би спустио руке, надјачавали су Амаличани.
Када слушаш о овоме, не дозволи свом уму да се удаљи. Будући даје све ово било праобраз [праслика] и сенка истинитих ствари, примени ово на себе. Када уздигнеш дланове свога ума и своје помисли уздигнеш ка небу, када пожелиш да се привежеш за Господа, твоје помисли ће срушити сатану. И као што је Божија сила срушила јерихонске зидине, тако ће и сада Божија сила срушити зидине порока које преграђују пут твога ума, срушиће сатанске ограде и истребиће твоје непријатеље. И у време Закона, који је био сенка, Божија сила је непрестано обитавала уз праведнике, творећи видљива чуда, док је унутар њих обитавала Божија благодат. Дух је дејствовао и у пророцима, и у њиховим душама служио је томе да би пророковао и саветовао и да би, када је то било потребно, откривао свету велика дела. Пророци, дакле, нису увек обзнањивали, него само онда када је то хтео Дух који се налазио у њима; уосталом, сила је свагда обитавала у њима.
Ако се и у сенци, каква је био Закон, Дух Свети изливао у таквој мери, онда се утолико више излива у Новом Завету, после Крста, после Христовог доласка, где се и извршило изливање Духа и опијање Духом, јер је речено: Излићу Дух Свој на свако тело (Јоиљ 2; 28). То има исто значење као и речи које је изговорио Господ: Ја сам с вама до свршетка века (Мт. 28; 20). Сваки који тражи налази и, као што је речено: Ако ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати Духа Светога онима који ишту од Њега (Лк. 11; 10-13), према апостолској речи: у сили и са пуним убеђењем (1. Сол. 1; 5). Из тог разлога се ово задобија по мери, са трудом, са великим напором, са трпљењем и са љубављу према Њему, када су већ, према ономе што је речено, душевна чула обучена у разликовање добра и зла (Јев. 5; 14), односно за разликовање лукавства, наговора, разноликих напада и замки зла и, слично томе, и за разликовање разних дарова и разне помоћи по дејству и сили Духа. Наиме, онај који у себи препозна греховне красте које страстима скрнаве унутрашњег човека, али не препозна у себи помоћ која долази од Светога Духа истине, Који укрепљује његову слабост и обнавља душу срдачном радошћу, не поседује способност разликовања и није познао разноликост домостроја Божије благодати и Божијег мира. С друге стране, и онај, којем помаже Господ, и који има духовно весеље и небеске дарове, ако помисли о себи да више није подложан греху – самога себе обмањује и предаје се заблуди, не разликујући истанчаност порока и не схватајући да се узрастање из незрелости и усавршавање у Христу одвија постепено, јер уз помоћ, коју даје Свети и Божански Дух, истовремено и вера, која узраста, почиње да напредује, и сва упоришта нечистих помисли почињу постепено да се приближавају потпуном истребљењу.
Зато је сваки од нас обавезан да истражи да ли је пронашао благо у овом слабашном сасуду (тј. у смртном телу), да ли се обукао у порфиру Духа, да ли је видео Цара, да ли је отпочинуо, да ли Му је постао близак или још служи у спољашњим кућама? У души је, наиме, много делова, и њена је дубина велика, а грех, који је у њу ушао, већ је овладао свим деловима и просторима срца. Услед тога, када човек почне да тражи благодат, она му приступа и загосподари, можда, над два дела душе. Онај који је неискусан, будући утешен благодаћу, мисли да је благодат која се спустила овладала свим деловима душе и да је грех искорењен. Међутим, већи део душе и даље је у власти греха, док над једним делом господари благодат. Човек се на тај начин обмањује и не зна за ово.
Имајући још много тога о овоме да напишем вашој искреној љубави, оној неколицини међу вама, као разборитим људима, дајем повод да, применивши ово и истраживши силу речи, постанете још разборитији у Господу и да Његовом благодаћу и са силом истине умножите простоту вашег срца непоколебиво следећи пут свога спасења, избавивши се од сваке љубопитљивости и сваког лукавства противника, да бисте се удостојили да се не спотакнете и да будете неосуђени на дан суда Господа нашег Исуса Христа. Њему слава и сила са Оцем и животворним Духом Његовим, сада и свагда и у бесконачне векове векова! Амин.
Свети Макарије Велики
