У Манастиру Светог Јована Крститеља – Заграђе, данас је сахрањен новопрестављени слуга Божији јеромонах Лазар (Стојковић), игуман ове свете обитељи. Свету заупокојену литургију са опијелом о. Лазару, који се упокојио уочи празника Преображења Господњег, у сриједу 18. августа 2021. љета Господњег, служио је са свештенством Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Након одслуженог опијела од о. Лазара опростио се изабрани Митрополит Јоаникије који је казао да се новопрестављени слуга Божији, игуман ове свете обитељи, уградио у ову светињу и њено украшавање и оживљавање.
“Иако је прерано отишао наш добри, честити, благородни, мудри и драги о. Лазар, његова биографија је пребогата. Он је по духу био стваралац, умјетник, трагао је за љепотом од своје најраније младости”, казао је владика Јоаникије.
Подсјетивши да је о. Лазар завршио Факултет умјетности и да је био познати сликар, нагласио је да је живио тај свјетски живот докле га Господ није призвао да служи Цркви Његовој:
“Онда одлучно и храбро, презревши све то земаљско као трице и кучине, као апостол Павле, одбацивши свој ранији живот себе је принио на дар својој Цркви – Христу Господу, да се се Њиме сједини кроз Свету службу, кроз молитву, Свете тајне, кроз добра дјела, кроз љубав.”
Високопреосвећени је истакао да је блаженог помена о. Лазар имао благу душу те да је сваки сусрет са њим био догађај јер је био упечатљив човјек: “Није био човјек обичне ријечи и приче него нарочите. Његова ријеч је била из његовога искуства и срца, из љепоте његове душе.”
Изабрани Митрополит црногорско-приморски је подсјетио да је отац Лазар био познат и да је на многим мјестима оставио свој траг нарочито као умјетник, а посебно као духовник, тако да га људи у Цркви знају и то не само у нашој већ и у другим помјесним Црквама. Јер такав човјек, казао је, свијетли у Цркви Божијој као свијећа која се ставља на сто да обасјава цјелу просторију.
Присјећајући се детаља из посљедњих деценија његовога живота, владика је казао да ће се о нашем о. Лази и његовим заслугама тек причати, да ћемо га памтити и помињати. Са сабранима је подијелио сјећање на те дане када је о. Лазар дошао да обнавља ову свету обитељ чија обнова је била у току.
“Настанио се у једној напуштеној, распалој колиби недалеко од манастира, коју је прихватио као палату, дар, као посебну повластицу. Знао је са малим да буде задовољан”, рекао је изабрани Митрополит Јоаникије, додавши да иако му је фалило свега тих дана, на њему се то није могло примјетити јер је био богат човјек у срцу, души.
Као много важно је подвукао да је о. Лазар прави ктитор, обновитељ ове светиње и да је све што би зарадио од фрескописања храмова широм Црне Горе и шире, улагао у обнову манастира Заграђе, изградњу конака, уређењу гробља и околине.
“Радио је усрдније и много боље него што најбољи домаћин ради око свога дома јер је радио за дом Божији. Наравно, помагали су му људи, када су видјели тај његов труд, његову жртву, љубав и усрдност, способност да ради, а да ни од кога ништа не тражи и не очекује”, рекао је владика, додавши да су многи помогли, међу њима и Опшитина Плужине, посебно предсједник Мијушко Бајагић.
“Оставио је дубоки траг у Српској православној цркви као умјетник, као појац, као свештенослужитељ, као духовник, посебно као градитељ, као монах, ктитор. То је јединствено. Био је попут старих наших неимара. Пошто је био раније у браку и он и његова супруга су се замонашили по примјеру Светога Симеона Мироточивога, да би послужили својој Цркви.”
Нажалост, без обзира на све што је учинио за Пиву, Црну Гору, “бивше власти нису нашле за сходно да му дају обични боравак да може с миром ући и изаћи и по потреби се вратити своме манастиру”.
“Али он није марио за то, он је служио Господу. Имао је вјеру. И он се уградио у Црну Гору, а већина од оних који се хвале својим патриотизмом су је упропашћавали и довели до просјачког штапа”, примјетио је изабрани Митрополит Јоаникије.
По његовим ријечима он је оставио велико дјело и знамење, и уврстио се у ред ктитора, што је велика заслуга. Наставио је дјело Херцега Стефана Вукчића Косаче који је ову цркву градио (у 15. вијеку), али по свој прилици није успио да је заврши јер је одредио као своју гробну цркву, а није се у њој сахранио.
“Завршио је о. Лазо и он је први монах који се овдје сахрањује. То и приличи. Чудесно је како се све то догађало”, рекао је владика, истичући да је ова светиња изгледала прије обнове као зид плача у Херцеговини: “рушевине и трава израсла из зидина”.
Даље је подсјетио на велику улогу и значај о. Лазара као фрескописца из чијих руку је излазило надахнуће као из Божијих, нарочито када је сликао лик Пресвете Богородице у олтару.
“Толико су његови дарови били велики и разуђени да ни један лик који је сликао није био исти већ чисти оригинал, као што је и његов живот био оригинални. Живот човјека слободног у Христу, зато што се Христу завјетовао и ревносно Му служио па му је Бог дао махове.”
Говорећи о свим мукама које је о. Лазар носио, Високопреосвећени је подсјетио на губитак млађега брата, оца, болесну мајку:
“Све је то Лазо носио. Бољело га је много тога у овоме животу, али он је за Христа све претпио и увијек имао осмјех и носио радост. То је Христова радост, Божија радост, радост васкрсења. Као што смо се данас молили, вјерујемо да наш о. Лазо не иде у заборав, већ иде у наручје Божије, међу свете да настави да служи Господу”, рекао је Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Од јеромонаха Лазара (Стојковића) опростили су се предсједник Опшитине Плужине Мијушко Бајагић и вјероучитељ Радан Мимић.
Господин Бајагић је казао да је о. Лазар изузетна личност и да је међу Пивљанима уживао велики углед и поштовање и да је са њим имао искрено 20-годишње пријатељство и сарадњу. Ријеч о. Лазара, по ријечима предсједника Општине Плужине, остаће уписана у меморију пивског народног памћења:
“Отац Лазар је био невјероватна животна енергија усмјерена на добра дјела и стално стварање. Ово монументално здање – манастир Заграђе – на његов и наш понос пред садашњим и будућим генерацијама, потврда је тога. Ово благословено мјесто ће нас окупљати и подсјећати на човјека који је 20 година свог живота опредијелио да наше жеље и потребе увеже у цјелину на задовољство свих. Све добре људе сматрао је члановима једне велике породице, а слогу међу људима основом свакога успјеха. Знао је да разумије човјека, помогне, орасположи. Поштовао је човјека и људску ријеч. Његова ријеч, и кад је критиковао и кад је хвалио, имала је мјеру и посебну вриједност. ”
Вјероучитељ Радан Мимић је казао да су сви у овај храм долазили по духовну храну, а да о. Лазар никада није људе дијелио, да се одрекао свог живота овдје на земљи да би задобио вјечни живот у Христу.
“Тако да је његово битисање било у ствари прича о животу вјечном, прича о Христу, прича о Његовом царству ,о љубав коју нам Христос дарује. Отац Лазар се претворио у љубав и тиме је зрачио чак и кад није говорио”, истакао је г. Мимић, подсјетивши још једном све на труд који је о. Лазар уложио у ову светињу, као и на његове ријечи којима је предосјетио да ће када заврши манастир завршити свој круг овеземаљског живота.
Покој души и Царство небеско блаженог помена оцу Лазару. Христос Васкрсе!
