У навечерје празника, 27. августа, свечано празнично бденије служио је Његово Преосвештенство г. Јован, Епископ шумадијски, уз саслужење братства Саборног храма, чиме је отпочело прослављање празника Успења Пресвете Богородице и славе катедралног крагујевачког храма.
Повезан садржај:
Беседа Епископа шумадијског Јована изговорена на празник Успенија Пресвете Богородице, 2021. године
У јутарњим часовима, 28. августа 2021. године, звона Светоуспењског храма су огласила сабрање верног народа око Епископа Јована, који је началствовао Светом Литургијом.
Њему су саслуживали свештеници и ђакони Архијерејских намесништава крагујевачког и лепеничког: протојереја ставрофора др Зорана Крстића, Зарије Божовића и мр Рајка Стефановића, протојереја Драгана Брашанца, Саше Антонијевића и Срећка Зечевића, јереја Рашка Стјепановића, Владана Костадновића и Милоша Павића, протођакона Ивана Гашића и Небојше Јаковљевића.
Након прочитаног Јеванђеља, свештеницима и верном народу се обратио Епископ Јован честитајући им празник и подсећајући на преславна чуда Пресвете Богородице: „Пресвета Богородица, родивши Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа, испунила је све заповести Божије на земљи. Она је тако и нама дала пример да се и ми, у смирењу, можемо потрудити да испунимо заповести Божије. Такође, она се моли и брине за сваког човека који се обраћа њеном Сину и Богу нашем, али и њој самој, као што мајка брине за дете“. Говорећи о узвишености њене личности, Епископ је рекао: „Речима надахнутих песника и богослова, Црква њу назива „Широм од небеса“, „Сместиштем несместивог“ и „Голубицом кротком, тихом и незлобивом“. Такође, песници кажу да је она „Огњени Престо Цара невидљивог“. Пресвета Богородица је она која је ујединила супротности – нешто што ми људи никако не можемо успети. Она је девичанство и рођење спојила. Богородица је посредница, заштитница и молитвеница између нас и Бога“. Закључујући своју проповед, Епископ нас је све позвао да се окренемо њеном молитвеном заступништву: „Браћо и сестре, угледајмо се на стрпљење и смирење њено. Угледајмо се на њену смерност и одликујмо се чистотом, честитошћу и поштењем. Тражимо њену помоћ и она ће нам је дати. Нису нам потребне школе да бисмо изговарали познату молитву Пресветој Богородици, коју треба непрестано у току дана изговарати: „Пресвета Богородице, спаси нас!“
После свечане литије око Саборног храма, коју је предводио Преосвећени Владика са свештенством и верним народом, пререзан је славски колач и освећено жито. Празнично славље је настављено послужењем за верни народ и свечаним славским ручком, које је припремљено и уприличено трудом братства Саборног храма.
У поподневним часовима, прослављање дванаестих Великогоспојинских свечаности је настављено културно-уметничким програмом у порти Светоуспенског храма у Крагујевцу, организованим од стране Епархије шумадијске и братства Саборног храма. У организацији свечаности, свој допринос су дали и Град Крагујевац, као и Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије. Тема овогодишњих Госпојинских свечаности је: „Богородице, радости свих жалосних“.
Већ другу годину за редом Великогоспојинске свечаности носе епитет сталне манифестације у области културе, од значаја за град Крагујевац.
На свечаностима су присуствовали Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, Преседник Скупштине града господин Мирослав Петрашиновић, као и многобројно свештенство и верни народ Шумадијске епархије и града Крагујевца.
Програм свечаности је отворен беседом ректора Богословије Светог Саве у Београду протојереја ставрофора др Драгана Протића, који је говорио о значају Пресвете Богородице у хришћанском животу: „О Богородици се много писало и говорило. Она је после свог Сина највише заступљена у свим молитвама и најзаслужнија молитвеница пред Његовим престолом. Још у Старом завету је пророк Исаија, Духом Светим, пророковао да ће девојка родити Сина коме ће наденути име Емануило, што значи „С нама Бог“. Много векова након тог пророштва, дошло је до његовог испуњења. Изабрана је једна мала девојчица Марија, која ће родити Сина Божијег“. Отац Драган је нагласио кроз какве муке је она прошла, када је гледала свог Сина како страда: „Само њено срце и душа знају како јој је било када је био ухваћен у Гетсиманском врту и одведен на суд, невино малтретиран, бијен и пљуван, да би сутрадан био разапет на Крсту. Он је на Крсту на старање своју мајку предао Светом Јовану Богослову, који јој је од тада био други син. Када је издахнуо на Крсту, сигурно да јој је најтеже било. Међутим, после Васкрсења, када се Господ јављао својим ученицима, највише се јављао њој, коју је тешио говорећи јој о будућим догађајима. Приликом Његовог Вазнесења је и она била ту.“ Закључујући своје обраћање, отац ректор је нагласио да су Богородичине молитве свагда уз нас: „Потребно је да непрестано изговарамо молитву које проналазимо у акатисту њој посвећеном и у другим богослужбеним песмама: „Пресвета Богородице спаси нас, помилуј нас и моли Сина свога Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа да нам помогне да спасе душе наше. Хвала вам на пажњи!“
Након уваженог ректора, уследио је наступ глумца Илије Степановића, који је изрекао здравицу са жељама да се Срби сложе, умноже и обоже и пожелео добродошлицу свим окупљенима.
Епархија шумадијска и град Крагујевац су ове године имали част да уживају у наступу Народног оркестра Радио-телевизије Србије под управом маестра Владе Пановића. Поред инструменталних тачака, вече су својим солистичким наступима употпунили Ивана Тасић Митић, Дејана Ђекић Лазовић и Александар Тирнанић песмама „Свилен конац, Митке и Коштана, Ноћ је тиха, Дрино студена“ и другим бисерима народног стваралаштва.
У наставку вечери су наступали крагујевачки глумац Аврам Цветковић, који је казивао „Песму српској слави“ и Илија Степановић са рециталом „Здравица народу српском“ Љубивоја Ршумовића.
После тога, наступали су припадници Центра за неговање традицоналне културе „Абрашевић“ из Крагујевца, изводећи народна кола, који су уједно и закључили овогодишње Великогоспојинско вече.
Потребно је истаћи да су Великогоспојинске свечаности тек отворене и да ће у оквиру прославе бити одржана и четири предавања уважених професора и научника Владете Јанковића, Милоша Ковића, Немање Девића, Ђорђа Ђурђевића, Светлане Рајичић Перић, Часлава Николића, као и високопреподобног архимандрита Методија, игумана Свете лавре Хиландара.
Извор: Епархија шумадијска
