Архимандрит Евсевије (Менаџија) служио је на празник Свете Марије Магдалине у сриједу 4. августа 2021. године у Цркви Свете Марине у Атини помен страдалима у злочиначкој акцији хрватске војске и полиције “Олуја” у којој је за четири дана протјерано са кућних огњишта 200.000 Срба, а убијено скоро 3.000.
Сликар и иконописац архимандрит Евсевије (Меанџија), иначе родом из мученичког града Глине у Хрватској, гдје је 1941. године извршен стравичан покољ, причао је браћи Грцима овом приликом о страдању нашег народа у глинској цркви и у ,,Олуји“ .
Подсјећамо да је гостујући раније на таласима Радија ,,Светигора“ отац Евсевије, сјећајући се свог дјетињства у Глини, казао да је почео да одлази у цркву некако уочи рата у Хрватској када је и почео његов постепени преображај.
,,1995. године био сам у оној колони од 300.000 Срба који су бјежали из Хрватске не знајући тада ни гдје су ми родитељи, нити гдје ми је брат“- сјећа се архимандрит.
Након Хрватске оца Евсевија пут доводи на Косово управо у оно најтеже вријеме. У данима марта, 22 године након почетка НАТО агресија на нашу земљу, мартовског погрома који је услиједио пет година касније, отац Евсевије се сјећа како памти те дане.
,,Наш живот се не зауставља на распећу, ми идемо корак даље. Идемо у Васкрсење, у васкршњу радост и вјечни живот. Тамо су отишли и наши мученици, почевши од мале Милице Ракић. Сви који су њих убили себе су убили. Захваљујући Митрополиту Амфилохију и Владици Атанасију велики дио народа је остао на Косову, а монаштво истрајало у својим послушањима“- каже отац Евсевије.
Иако је Грчка чланица НАТО, отац Евсевије се сјетио и часних грчких официра из НАТО акције ,,Милосрдни анђео” , напомињући да је грчки народ срцем увијек био уз Србе.
Осим иконописа један од дарова оца Евсевија је и тај што пише дивне бесједе од којих су неке објављиване и на порталу наше Митрополије.
,,Пишем јер се савремени проблеми дотичу мог срца. Ове године сам се позабавио темом страдања нашег народа за вријеме другог свјетског рата у НДХ. Бавио са се тајном зла и питањем откуд зло у човјеку и како човјек, који је створен по лику Божијем, може постати толико зао, с обзиром да зло није логично. Трудим се да никад не заборавим да сам Србин, да никад не заборавим страдање свог народа али, исто тако, да никад не пробудим у онима који читају моје бесједе мржњу већ само сажаљење према злочинцима.”
