На празник Рођења Пресвете Богородице, 21. септембра 2021. године, у Милочанима код Никшића, сахрањени су земни остаци слуге Божјег протојереја-ставрофора Радојице Божовића. Опијело блаженопочившем протојереју Радојици служио је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије са бројним свештенством и свештеномонаштвом Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, монасима, монахињама и вјерним народом.
Говорећи на опијелу блаженопочившем протојереју Радојици, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, рекао је: „Испраћајући нашега драгог проту Радојицу, чули смо данас оно што је најважније и о његовој служби и о његовој вјерности Богу и својој цркви, своме народу. Чули смо о његовој људској доброти и поштењу, кротости, смирености и трпљењу, честитости, и лијепу ријеч о његовој породици, што је, хвала Богу, и видљиво ─ како га је Бог благословио и у његовом свештеничком раду и у његовој породици.“
Владика је истакао да су се на проти Радојици испуниле ријечи да је он био добар човјек и домаћин и добар отац у своме дому, те зато и добар домаћин и учитељ у друштву у широј заједници. „Он је био и на једном и на другом мјесту како ваља и за узор свима. Мени остаје да заблагодарим Богу што га је таквога дао, да заблагодарим њему на вјерној и оданој служби Богу и цркви СПЦ и Митрополији црногорско-приморској за пуних 45 година његове активне службе“, рекао је Владика Јоаникије истакавши протину ненаметљивост и благородност.
„Свима је увијек био ослонац и ако је био тих и ненаметљив, благородан, али такви људи су најпоузданији. То се показало на његовом примјеру. Никад није ниједна жестока ријеч изашла, колико ми знамо, из његових уста, али је свима био и сигурност и ослонац и добар примјер. Нарочито је важно што је свијећу православне вјере у Улцињу разгорио и она је свијетлила не само православним вјерницима него и свима осталима, и он као свештеник је свијетлио. Свјетлост његовог човјештва, вјере и доброте свијетлила је свима, а то је навјећа проповјед. Примјер личног честитог живота“, нагласио је високопреосвећени Владика.
Прота Радојица је отишавши у мировину, дошао у свој Никшић, гдје је, ријечима митрополита Јоаникија, имао велику службу: „Био је цијењен од читавог свештенства, а у граду Никшићу још више. Он, човјек са великим животним и свештеничким искуством дошао је међу младе свештенике и његова улога у граду Никшићу и његова служба биће запамћени.“
„Није наш прота отишао у пензију, него је пред крај живота био веома активан и као духовник и као свештенослужитељ, а посебно је био утјеха, савјет и примјер млађим свештеницима и свима вјернима. Његова сиједа свештеничка коса и брада су много значиле за мене као епископа и за све нас у граду Никшићу“, нагласио је Владика Јоаникије и додао да су се сви надали да ће поживјети још дуго година јер је био крепак и здрав у памети и хитар, али Бог је тако одредио да га узме к себи у његовим не тако поодмаклим годинама.
“Оно што је најважније ─ он је нама оставио једно свијетло завјештање, одслужио Богу у најтежим времнима отпадништва и богоборства, у временима кад су многи били одступили од цркве, али он је све подсјећао колико је дубок коријен наше вјере и колико је овај народ дубоко утемељен у цркви“, казао је Митрополит, додајући да је отац Радојица то свједочио смирено, али врло истрајно и поуздано. „Просто је вјера извирала из његовог срца, јер је он у свом срцу смјестио Бога живота, Христа Господа и није му требало да га неко хвали и истиче јер је он имао Онога Који је највећа радост и највеће достојанство за свакога човјека, имао је у свом срцу Христа и Господа, Коме данас одлази као вјерни слуга да се с Њим сједини у Царству Божјем“, закључио је митрополит Јоаникије у опроштајном говору од проте Радојице Божовића.
У име породице Божовић, над одром протојереја-ставрофора Радојице Божовића, говорио је његов син, протојереј Блажо Божовић, који је рекао да је од све Радојичине дјеце, управо он највише времена провео с родитељима. Подсјетио је присутне на живот оца Радојице, рекавши да у дому гдје је протојереј Радојица рођен можда није било Јеванђеља и Светога Писма, али засигурно се по Јеванђељу живјело.
„Отац Радојица није био човјек који је само волио своје“, рекао је отац Блажо истичући његово милосрђе и љубав према људима ма које вјере били. Одлазећи са овога свијета, прича отац Блажо, отац Радојица је рекао да свима опрашта и да од свих тражи опроштај, утјешивши га ријечима да човјек треба да буде човјек и у смрти.
„Он је остваривао заједницу у личности, није много знао догматски, али је то живио. Учио нас је човјекољубљу и богољубљу… Бог му је дао радозналост дјетета, и био је дијете. Никада се није уздизао и имао је мудрост старца“, казао је отац Блажо и изразио захвалност онима који су служили и онима који су дошли да се опросте од оца Радојице, а сви са ријечима: Остали смо без оца.
У име свештенства, од проте Радојице се опростио протојереј-ставрофор Велимир Јововић. Он је нагласио да је отац Радојица био велики учитељ, васпитач и да је својим животом свједочио како бити вјерник, свештенослужитељ, како испуњавати заповјести Христове.
„Он је као такав посебан човјек учио нас да у ова тешка времена живо свједочимо те заповијести Христове“, рекао је и додао колико је тешко било бити млади свештеник у Улцињу када је дошао на парохију, али су га и православни вјерници и припадници других вјера, брзо доживјели као истинског свједока, видјевши у њему оно што треба да будемо и за шта нас је Бог дао.
Отац Велимир је истакао да је отац Радојица заволио Улцињ за вјечност и да је последње четири године у Никшићу непрестано говорио о Улцињу. Указао је на то да је Владика благословио да отац Радојица исповиједа свештенство и нагласио да су свештеници са радошћу ишли на исповијест јер је он био прави исповједник и слуга Христов, који је као Христос стављао друге и своју службу испред свих.
„Добри мој прото, хвала ти на љубави, хвала ти на доброти, хвала ти на љепоти живљења, хвала ти што си нас храбрио, хвала ти што си увијек био весео“, рекао је опраштајући се од оца Радојице.
„Проту Радојицу је красила веселост, љубав према људима“, нагласио је Предраг Кликовац. „Ишао си на трновите стазе куда газе само одабрани“, нагласио је опраштајући се од духовног оца Улцињана. Указао је како је само Христов изасланик као што је отац Радојица могао да сачува вјеру и да направи тако складан живот са народима других вјероисповијести. Он је подсјетио како је отац Радојица одлично разумио и вјеру и вријеме у коме је живио.
„Његова визија и благослов који је преносио, осјећаће се међу нама до краја живота“, поручио је и додао да Божији пут, по узору на свог оца наставља отац Блажо, његов син.
Новак Радуловић, кум породице Божовић, рекао је да је прота Радојица предводио и заступао своје братство, да је безрезервно био одан својој цркви православној, светосавској, световасилијевској и светопетровској.
Он се осврнуо на живот оца Радојице, који је са тврде злогорске плоче пошао Господњим путевима у царски град Призрен. „Данас када мој незаборавни кум одлази у вјечност, знамо да иде оном истом Божијом стазом, призренском и злогорском“, рекао је и додао да је отац Радојица цио живот излазио чистог образа пред лице људи, као што и данас иде пред лице Божије.
Личност и величину оца Радојице отац Јован Пламенац је приказао једним догађајем из протиног живота, догађајем који је личио на живо Јеванђеље, а који је посвједочио свијетлу душу оца Радојице.
Вјечан ти спомен и Царство небеско, драги оче Радојица!
