У 14. четвртак по Духовима 23. септембра 2021. године, Епископ шумадијски, служио је свету Литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу.
Беседећи верном народу, Владика Јован је рекао:
„Данашње Јеванђеље које смо сада чули, веома је потресно. С друге стране веома поучно. Потресно је јер из данашњег Јеванђеља можемо да видимо шта бива са човеком када се човек удаљи од Бога, када човек изгуби веру у Бога и шта бива са човеком када га обузме нечастива сила, као и овога човека из Гадаре, о коме данас говори данашње Јеванђеље. То је страшно јер свако наше удаљавање од Бога излажемо себе опасности. Човек се удаљава од Бога када ослаби његова вера. Онда човек изгуби и наду. Он нема у кога и ни у шта да се нада. Човек када изгуби веру и кад изгуби наду, он заиста тоне, тоне док потпуно не потоне. Зато Јеванђеље на с опомиње да будемо са Богом, да би Бог био са нама. А када је Бог са нама ту нема нико па чак ни нечастива сила шта да тражи. То је с једне стране потресно Јеванђеље данас, а с друге стране је поучно, јер видимо како управо нечастива сила пред Господом дрхти. Она је ништа, она је слаба, она је немоћна, она дрхти јер пред Њим је онај који је створио и Небо и Земљу. И видимо како та нечастива сила када се Господ појави, та нечастива сила тог тренутка излази из човека и трчи према Христу, она вуче, она се клања и виче из свег гласа: „Шта хоћеш од мене Исусе сине Давидов, дошао си пре времена да ме мучиш“. Али овде видимо да ту није била само једна нечастива сила већ легион. Можете замислити у каквом је стању био тај мученик, тај човек. Али он није био мученик само себи, већ је мучио цео тај град, узнемиравао и нико није смео да прође поред њега. Он је нападао, а сила нечастива напада кога, где? Онога који изгуби веру и који се удаљи од Бога. Видите, овде и сам ђаво каже да зна ко је Христос и пита зашто је дошао пре времена. И ђаво зна да ће доћи крај злу. Али се он уплашио, зар је могуће да је то време истекло. Да је Христос дошао, а да он није завршио свој посао. Посао нечастиве силе је на првом месту нас убеди да Бог не постоји. Да нас убеди да не треба да верујемо у Бога. Јер ако верујемо, живимо и макар се трудимо, он зна да тамо та нечастива сила нема шта да тражи. Овај Јеванђелски догађај, открива нам једну велику Тајну, која се састоји у томе, да ђаво није био у свету, Господ не би дошао у свет. Да ђаво није био у човеку, Бог не би постао човек. Он је Бог и Богочовек. Све је ово Бог учинио из превелике љубави, којом Бог воли човека. У овоме можемо видети милосрђе Божије, какао Бог промишља о човеку, свету и целом људском роду. У молитви крштења се каже како Бог није могао да гледа где ђаво мучи људски род, већ је дошао и спасио нас. У кога да се уздамо до у Бога? Од кога да тражимо помоћ када било какав невоља наступи, поготову када нечастиви Дух овлада у човеку. Бог није могао да гледа, Он је дошао. Он нас је спасио својим рођењем, оваплоћењем, својим страдањем и Васкрсењем. Бог је победио и смрт и грех и ђавола. Бог је дошао и спасио нас и нажалост имамо појединих људи који слабо или уопште не верују у Бога. Онај који не верује у силу и моћ Божију, он верује у своју моћ. А која је моја и твоја сила пред нечистим духовима. Може човек да се сам ухвати у коштац са нечастивим силама? Не може. Али када је са Богом, на сваком кораку може да се обрачуна и са нечастивим силама. Појединци ни данас не верују да ће Господ доћи. Живе као да никада неће отићи са овога света. Као да су се оковали на овоме свету. Ми морамо да верујемо да ће Господ доћи и треба да се молимо да Господ дође. Јер ако Он не дође онда нам је све узалуд. Ми не верујемо само у Бога, већ верујемо у загробни живот. Ми треба да верујемо да ће Господ доћи и да ће судити живима и мртвима. Боље речено да ће Господ доћи да подели правду. Онако какао смо живели, како смо веровали, какао смо се односили према Богу и човеку. Зато ђаво дрхти јер кад Господ диође, зло ће бити побеђено. Ђаво ће бити побеђено. Њему је стало. Он не може сам. Он тражи сараднике, да што више људи у своју мрежу уплете. Демони су молили да када изађу из човека иду у свиње, јер и у свињама им је лакше, него да буду сами. Како је човеку када је сам када је без Бога, јер он је тада сам, без обзира ким је окружен. Човек тада нема смирења, нема милосрђа. Ђаво има огромну моћ да овога човека баца у воду и ватру и гони човека спава по пустињама и пећинама. Ђаво има огромну моћ, али нема свемоћ. Свемоћ је једино у Бога. Из данашњег Јеванђеља видимо како је та ђаволска сила немоћна. Како је немоћна пред Христом и какао ђаво дрхти и моли Христа, да опет нађе станиште у некоме. Човек је највећи мученик док је нечастива сила у њему и док је он без Бога, а највећи срећник и највећи победилац, када је Бог у њему. Ђаво је највећи мучитељ за човека. Бог је највећи мучитељ за ђавола. Ђаво се зато плаши Крста, јер је моћ и сила у Крсту. Зато будимо са Христом, верујмо у Њега и молимо га да нас сачува од искушења. Да нас сачува од нечастивога, онако како ми изговарамо на крају Оче наша, не уведи нас у искушење, него нас избави од злога. То је ђаво. Зато се ми молимо јер на знамо када ћемо бити спопаднути, јер управо тражи тренутак наше слабости, наше острашћености. Тражи тренутак када нас обузме гордост, сујета, зло. Онда он од човека чини сина пакла. Све док се не сретнемо са чудесним Господом и док Бога не сместимо у себе, ми смо у опасности да се не сретно с оним другим. А где је Бог? У срцу човековом. Може ли Бог да буде у нечистом срцу? Не може. Он који је најчистији и најсветији, какао може да уђе у моје срце гордо, прљаво, нечисто, сујетно, скамењено….као? Он може и да уђе, али неће да врши насиље. Народна изрека каже да се силом баба у рај не тера. Неће Бог да нас натера ни да будемо добри, ни да верујемо у Њега. Али када нас снађу невоље и патње, онда ми мало појачамо са вером. Нажалост неки ни тада не могу да виде своје смирење, него и даље чине као до тада. Молимо се да не паднемо у искушење на које нас ђаво стално наводи. Човек када падне у искушење, он тада слабо може да се бори и нема снаге ни да корача. Снага је наша у Богу. Ми треба да верујемо у Божију снагу и да се у њу уздамо, а не у своју. Нека нам Господ помогне да се сачувамо од свега онога што нас удаљава од Бога и да нам Бог буде вођа и путовођа“.
Након причешћа верног народа, Владика Јован је поделио свој Архијерејски благослов присутнима.
Извор: Епархија шумадијска
