На вечни починак данас је у Обреновцу испраћен блаженоупокојени протојереј – ставрофор Марко Р. Марјановић, дугогодишњи парох четврте обреновачке парохије. У јутарњим часовима свештенство саборног варошког храма служило је Заупокојену Литургију, док је опелом началствовао Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање архијерејског заменика Епископа шабачког Г. Лаврентија архимандрита Нифонта и свештенослужитеља из више епархија. Прота Марко Марјановић сахрањен је на Новом гробљу у Обреновцу.
Наше постојање је остварена љубав Божја. Човек је створен као бесмртан, али је прегрешењем наших прародитеља постао смртан. У тренутку у ком се опраштамо од нашег саслужитеља, сабрата и оца, потребно је да верујемо речи Христовој да „ко верује у Њега не умире, него прелази у живот вечни“. Зато, уместо надгробног ридања, треба да певамо песму „Слава теби, Боже“, да говоримо „Алилуја“, јер ми верујемо у Господа и васкрсење које нам је Он подарио Својом животворном смрћу, рекао је Владика Исихије у опроштајном слову проти Марку Марјановићу.
Господ каже да онај који је чинио добро иде у васкрсење живота, а чинити добро било је оно што је руководило оца Марка у његовом животу. Сви ми знамо из личног опита неко његово добро дело и треба да се молимо Господу да урачуна та добра дела, а грехе презре и не узима у обзир. Ту је јако важно да и сами његова добра дела приносимо Господу, а своја добра дела им присајединимо. За све оно што смо се о њега огрешили или он о нас, треба да молимо Господа да прими покајање. Данас ћемо га испратити у Царство небеско, а он остаје у нашим срцима и молитвама. Само добра дела, дела љубави, надилазе границу живота и смрти – рекао је Владика Исихије пред одром проте Марка Марјановића, узмоливши Господа да у Царство небеско прими његову душу, а његовој породици подари утеху васкрсења.
Од проте Марка Марјановића на гробљу се опростио школски друг му из Карловачке богословије протојереј – ставрофор Драган Спасојевић, парох у Бањи Ковиљачи. Осврнувши се на његово детињство обележено свеколиком оскудицом, прота Спасојевић истакао је жељу оца му Радише, рудара, да сина упути у богословију у времену у коме су се многи „склањали од мантије“. Данас овде, казао је он, страшно би било рећи „смрт“ да није вере наше, да Господ није васкрсао.
Приликом нашег последњег сусрета у Трстеници, као свештеници, разговарали смо о свему. Он као човек је осећао свој крај и рекао ми је:“Брате, не бојим се.“ Засигурно, није се бојао. И не треба ни ви да се бојите. Данас смо ми, као што кажу Свети оци, радосно тужни. Радосни што смо га имали по лепоти душе његове – рекао је у дубоко емотивном обраћању прота Драган Спасојевић. Посебно благодарје и благослове прота Спасојевић је упутио протиници Милени, синовима и свима који су родбински и љубављу везани за проту Марка Марјановића. У име свештенства Храма Силаска Светог Духа на апостоле опроштајно слово принео је архијерејски намесник посавски протонамесник Слободан Илић.
Прота Марко Марјановић свуда је служио предано и пожртвовано. У Обренову је унапређивао духовни живот цркве и парохијана које му је Господ поверио. Био је човек ведре нарави, добри пастир, ревностан за службу и помоћ свакоме коме је био потребан. Неуморно је помагао улепшавање Храма Силаска Светог Духа на апостоле и испуњавао све поверене му задатке – рекао је отац Слободан Илић. Била је част имати га за члана породице, сабрата, пароха… За утеху, сви данас имамо веру у благовест васкрсења. Својим делом прота Марко је постао учесник у радости Царства небеског сада и овде, а својом телесном кончином причасник пуноће благодатне љубави Господа Христа, Спаситеља и Победитеља смрти, закључио је протонамесник Слободан Илић.
Прота Марко Марјановић сахрањен је на обреновачком Новом гробљу у присуству супруге Милене, синова Владана и Горана, бројне родбине, пријатеља и парохијана.
Извор: Епархија ваљевска
