У недељу 14. по Духовима Епископ аустралијско-новозеландски Г. Силуан служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог великомученика и победоносца Георгија у Кабрамати. Епископу су саслуживали архимандрит Петар, Архијерејски заменик, протојереј Горан Ћећез и протођакон Петар Мракић, док је певницу водио протојереј-стафрофор Ђуро Ђурђевић, старешина храма.
Владика Силуан је, беседећи на тему Eвађеља, указао на безграничну Љубав Божију изливену на људски род. Бог, кроз причу о свадбеној гозби коју је припремио домаћин за свога сина, позива нас, људски род, у заједницу с Њим у Царству Небеском. Женик је, у овој алегорији, сам Христос, Бог Син, кога Бог отац, посредством Бога Духа Светога, шаље међу одабране и међу многе позване да би кроз новог Адама понудио спасење. Стари женик, Адам је био у благодати Божијој, али је отишао странпутицом када је помислио да може без Бога. Зато Господ преко новог женика, Христа, Логоса, позива на поновно сједињење палог човека са Богом. Нема ништа природније него да се творевина врати Творцу. И занчење речи да су „многи звани“, кажу нам Свети Оци, говори да смо сви позвани, а до нас је хоћемо ли се одазвати. Тако су многи и нашли изговоре, неки због рада у пољу, а неки због трговања…
Изговори нису важни, важно је да се нису нашли на „гозби“ спасења, не знајући да нам богатство суштински није дато због телесног ужитка већ да њиме мудро располажемо. Кад дође тренутак сусрета са Њим, кад дође позив од Њега, остављамо сво благо овог света, све материјално, све имање, сваки земаљски положај и углед, сујету и гордост, и крећемо ка Њему. Од оног што смо стекли остаје нам само добра дела и хришћански врлински живот. Таквом спасењу требамо и децу учити. Неће им вечно спасење донети ништа овоземаљско већ живот испуњен очекивањем сусрета са Христом. Све остало је лаж и обмана. Наше је да учимо из онога што долази од Њега како не би изгубили прави орјентир и кренули стазом лутања. Наука Његова има најпоузданији лек души који се износи кроз Најсветије Двери и приноси народу. Важно је стално бити у јединству са Христом, примати тај најзначајнији лек у тело своје и мислити на душу, која је вечна, која се спрема на одлазак у Царство Небеско. Кад се човек одвоји од Бога он запада у кризу, а суштина те кризе, и изласка из ње, није да се вратимо старом човеку, старом животу него: повратак Богу. Свет иде својим путем, а, дакле, живот и пут Цркве и спасења није пут овог света, и, зато, браћо и сестре, одазовимо се на гозбу, уђимо сви на свадбу и огрнимо се свадбеним рухом кроз живот у вери, кроз Свете Тајне и кроз хришћанске врлине. То је порука јеванђеља и порука спасења. Амин. Боже дај!
