На празник којим празнујемо проналазак Часног Крста, Воздвижење Часног Крста, или, како то народ једноставно зове, Крстовдан, Епископ аустралијско-новозеландски Г. Силуан служио је Свету Архијерејску Литургију у саборном храму Светог Георгија у Кабрамати.
Овај празник, који спада у Христове празнике, прославља уједно и Свети пут Светитељке, Свете царице Јелене, мајке Светог цара Константина, у Јерусалим са намером да пронађе Часни Крст на којем је био разапет Богочовек Христос. Разарајући многобожачки храм Света царица пронађе три крста не знајући који од њих је Христов, те га подизањем и полагањем на мртваца, и његовим васкрсењем, у славу Божју пронађоше. И потом, све до данашњих дана дрво овог крста чињаше многа чуда те га верници славе и као Животворног.
У току Свете Литургије прочитано је Еванђеље о суђењу, разапињању и земаљској смрти Богочовека Христа, а потом је Преосвећени Владика беседио на празничну тему, истакавши да је данашњи празник, заправо празник символа велике љубави, победе и снаге Божије. Он нам даје „мапу“ крсто-васкрсног пута којим човек прати Господа Христа, сина Божијег, и све Светитеље Његове од страдања и Васкрсења до данашњих дана. Сви ми који идемо тим путем носимо свој крст ка својој Голготи, путем васкрсења својих чула дакле свог ума, свога срца, својих мисли... Због тога је Часни и Животворни Крст Господњи заправо загрљај Божији, који се даје човеку и за човека да би љубављу својом одговорио на велику љубав Божију. О томе говори данашње Еванђеље. Када се сви разбежаше у страху под крстом остаде мала група оних који су пратили Христа: Богомајка, ученик и жене мироносице. Они на безграничну Христову љубав одговарају љубављу својом, истом оном коју је показала Света царица Јелена која је пронашла крст у Јерусалиму. Она се у чудо Крста осведочила кроз чуда која су помогла њеном сину Светом цару Константину, а сама је присуствовала чуду када је Свети Крст, подигнут (воздигнут) рукама патријарха и свештенства и спуштен на тело мртваца васкрсао оног који је ношен на гробље. Зато се хришћани кроз векове, од када Христос на тај начин објави силу Крста, осењују чудесним и страшним знаком Васкрсења и вечног живота. И када је невоља и када је добро, када почиње посао и када га у славу Божју заврши, у зору и у смирај дана, и кад се моли и после молитве, када излази из дома и кад се у њега врати, хришћанин осењује себе знаком крста. Зато што зна да се свако искушење побеђује непобедивим знаком Крста, у славу: Оца и Сина и Светог Духа!
