У суботу, 11. септембра 2020. године, када се наша Света Црква молитвено сећа и празнује усековање главе Светог Јована Крститеља и Светог Григорија епископа рашког, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Каленић.
Преосвећеном су саслуживали протојереј-ставрофор Милић Марковић, протојереј-ставрофор Драгослав Цветковић, јереј Бојан Стојадиновић, јереј Александар Јаћимовић и протођакон Иван Гашић.
Молитвено сабрање су својим слаткопојем улепшали чланови певачког друштва „Србски православни појци“ из Београда.
По прочитаном Јеванђељу Преосвећени је у надахнутој беседи на самом почетку подсетио да се данас прославља празник усековања главе Светог Јована Крститеља како смо учили у данашњем Јеванђељу које написа апостол Марко. Данашњи празник је празник правде Божије, али и успомена на неправду људску. Свети Јован Крститељ је цео свој живот провео у пустињи, јер је остао без мајке са само четрдесет дана, али Бог и промисао Божији су сачували ово дете. Анђели Божији су се бринули о њему, зато се с правом каже да је његов живот анђеоски. Али када се ум човека помрачи, он не види шта је Свето, он само види шта је грешно. Људи помраченог ума, као што су били Ирод и Иродијада, нису видели Светост живота Светог Јован Претече, већ су га оклеветали и на крају убили. Убили су га јер је живео у правди Божијој и живео за правду Божију, а том правдом је и друге учио. Када је Ирод хтео себи да узме за жену своју снаху, жену свог брата Филипа, свети Јован се успротивио и рекао му да не може да има жену брата свога.
Данас, не само да прослављамо усековање главе Светог Јована, већ и првог Христовог мученика; пророк Малахија је колико година пре Светог Јована назвао га ангелом Божијим, јер је пострадао ради истине и правде. Велика је разлика ако човек страда за правду и ако страда за неправду, али човек следује за оним у шта верује. Не проверава да ли је оно у шта верује заиста правда или неправда. Ни један човек не може у потпуности бити праведан, али ако тежи правди онда за њу и ревнује да та правда њега осмишљава, њему уноси радост. Увек се водила борба правде и неправде и видимо да је некада царовала неправда, баш по овом чину погубљења Светог Јована Крститеља. Неправда може само привремено да царује над правдом Божијом. Зло је превладало и пред долазак Господа Исуса Христа, када се чаша препунила безакоња, људи су мислили да је све готово, али баш тада када је малаксала вера тада се појављује Господ и Јован Крститељ да проповеда и припрема људе за правду, за истину, за долазак Спаситеља Света. Посебно је Преосвећени подвукао да ће зло коначно бити побеђено Другим Христовим доласком, када ће свима судити. Зато смо ми хришћани позвани на трпљење, јер је Господ рекао aда трпљењем својим спасавајте душе своје. Онај који нема трпљења ће одмах пасти. Господ понекад допушта и страдање и невоље да би ми кроз искушења дошли себи и дошли на пут покајања, а прва беседа Светог Јована Крститеља је била „покајте се јер се приближи Царство Небеско“. Бог не даје искушења зато што нас не воли, напротив, он нас воли и овакве какви јесмо, то треба да знамо. Бог нас воли и спасиће нас, али само ако ми желимо да будемо спасени.
Светог Јована упоређују са звездом Даницом, јер као што рађању сунца предходи рађање звезде Данице, која објављује освитак, тако је и појави Бога у телу предходила делатност Јован Претече. Свети Јован је позивао људе на покајање, како би достигли Свети живот, живот у заједници са Богом. Хришћанин треба да се обнавља добрим духом, добрим садржајем, добрим мислима, добрим делима, тј. самим Богом, и његов ум ће бити усмерем само на добро. Зато ће добар човек и у највећем грешнику видети добра дела, а зао човек када процењује другог не гледа добра дела, већ само зло. Такав човек не види да он шири зло, јер је неправда у њему. Суд узима у своје руке и не препушта правду суду Божијем. Али ако је наш ум озарен умом Божијим онда се у човеку преображава и ум и душа и срце.
Вративши се Ироду, Преосвећени је рекао да он није могао да слуша Јованове проповеди, јер су га погађале речи истине, зато што он није био истина, а мислио је Ирод за себе да је само он истина. Ирод није могао да поднесе, као што ни лопов не може да поднесе праведног човека поред себе, јер мисли да су сви људи лопови. Онај који краде мисли да сви краду. Зато је и Ирод посекао Јована мислећи да ће тако уништити правду Божију. На крају како се народ сећа Ирода, само по злу, јер aје пролио крв праведника, а Светог Јована се сећа у истини, по добру, по светости. И данас Свети Јован чудотвори у душама оних који се труде да живе у правди Божијој, у истини Божијој. На самом крају Преосвећени је позвао све да се помолимо Светом Јовану, да се моли за нас, он „највећи рођени од жене“, да живимо у правди, или да се макар трудимо да живимо у правди Божијој и истини Божијој.
Извор: Епархија шумадијска
