Мр Раде С. Булајић: ПОЕМА ЊЕГОШУ (Поводом празника Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца)
Владар међу варварима, а варварин међу владарима.
Од оца Тома и мајке Иване.
Жеља ми бјеше стихове да пишем, звијезде да бројим, с плавом луном разговоре заповиједам.
Али Божија воља други план за мене је имала. Голобрадог ме у свештене одежде обукоше, жезло у руке метоше, митру на главу ставише.
Предодређен да успоставим ред. Да помирим непомирљиво. Да уредим неуређено. Да повежем неповезиво.
Посијах сјеме вјере, јединства, културе и писмености. Отворих врата крша и стијења мојег, горштака мојих ка свијету…
Одмора нема, а тијело трошно. Брига бреме, изналазим рјешења. За вјекове вјекова. За моју родну груду. У име предака и потомака.
Луча у мени, луча изнад мене. С висина Ловћена, изнад облака, земаљских брига, погледом милујем врхове Црне Горе. Сваки поглед- нови стих. Сваки удах- инспирација. Пјесник се са владиком сједињује. Виђење Тајне опчинило ми ум.
А душа ми у небо стреми. Да другујем са Савом, Обилићем и Карађорђем, уз вјечно огњиште, без теготних окова физических. Да управљам добрим вјетровима и смирујем таласе немирних времена. Да чувам моју груду с небесних поља.
Подно ногу муње и громови. И море немирно. У мени и око мене.
Душа би да се растаје с владарем, владиком. Старјешином и спасиоцем. Са сердарима и главешинама. Са Турцима и потурицама. Са тијелом болесним и изнемоглим.
Збогом овоземаљско.
Коначно само пјесник и мислилац са Христом Господом. У вјекове вјекова. Амин.
